Дритан Абазовић: Ако треба да се конституише нова већина, немам ништа против

 Премијер Дритан Абазовић казао је да нема ништа против тога да се конституише нова парламентарна већина.

Он је, одговарајући на питања новинара у Никшићу рекао да ће, у вези с иницијативом за изгласавање неповјерења његовој влади, поштовати све што буде легитимна одлука Скупштине.

Поновио је и да релаксирано чека сједницу 19. августа за када је заказано гласање о неповјерењу Влади.

"Ако је неко мислио да ћемо да спроводимо туђе политике, зарад туђих интереса, то мислим да су се преварили. Влада аутономно води политику. Сви приоритети Владе који су стављени на папир су реализовани. Што се тиче европске агенде синоћ није добила потребну подршку, нека траже кривца у онима који су унијели конфузију гдје није требало и који нијесу испоштовали једноставан алгоритам како да дођемо до 54 или до 81", казао је Абазовић, наводећи како је некоме најважније питање Темељни уговор, општина Зета, заштита брда Горица.

"Сви имају своје приоритете, ако треба да се конституише нова већина, немам ништа против", казао је Абазовић.

Премијер је казао да једва чека 19. август када ће у парламенту на дневном реду бити иницијатива за изгласавање неповјерења Влади.

Ако не прође иницијатива о неповјерењу Влади, како је рекао, већ наредног дана може се видјети шта даље да се ради.

"Ако се деси, ми ћемо се повући из процеса и сачекати да она већина која се конституисала направи неку форму која је можда боља и одрживија".

"Вјерујем да ће бити занимљиво. Грађани треба да знају многе ствари и многе истине. Те халуцинације које ми као друштво смо почели да вјерујемо у догађаје који се нису десиле, у тврдмње које нијесу чињеничне - то је проблем свих нас појединачно и једног дијела медијске сцене који такве халуцинације креира. Људи треба да чују и другу страну и мислим ... Желим у државном парламенту, када се отвори расправа, да говорим о неким питајима", рекао је Абазовић.

Медијске написе у којима се његово име доводи у везу са Скај апликацијом назвао је "халуцинацијама".

"Моје име се формално помиње у медијима скоро 700 пута дневно и то треба да значи нешто? То не могу да прихватим као чињенично. Што се конкретно тиче тог дијела и како се конкретно дошло до њега, то је већ нешто што је ван закона и о томе ће бити мало приче", рекао је Абазовић.

Посљедња шанса за "стару већину"

Ако Влада Дритана Абазовића преживи сјутрашње гласање о неповјерењу, највјероватније неће оно које је, на захтјев Демократског фронта (ДФ) и Демократа, заказано за 2. септембар.

Исход сјутрашње провјере подршке извршној власти, коју је тражило 36 посланика Демократске партије социјалиста (ДПС), Социјалдемократске партије (СДП), Социјалдемократа (СД), Либералне партије (ЛП) и Демократске уније Албанаца (ДУА), зависиће од Демократа Алексе Бечића, који су и јуче индиректно наговијестили спремност да одмах гласају за смјену Абазовића.

”Ако наши органи и дефинитивно донесу одлуку да оборимо Владу, иницијатива ДФ-а коју смо подржали може остати као својеврсна резерва да којим случајем ДПС не одустане од иницијативе за 19. август, али и гаранција да ће се тада разрјешењем предсједнице Скупштине (Данијеле Ђуровић) и дефинитивно срушити нелигитимина ДПС - Грађански покрет (ГП УРА) - Социјалистичка народна партија (СНП) парламентарна већина”, саопштио је шеф посланичког клуба Демократа, Борис Богдановић.

Сједница Предсједништва Демократа, на којој ће та странка одлучити како ће се изјаснити, очекује се данас.

ДПС је с бившим дугогодишњим коалиционим партнерима поднио иницијативу након што је премијер Абазовић, без претходне најаве, почетком августа потписао у Подгорици Темељни уговор са Српском православном црквом (СПЦ). Они тврде да је, између осталог и због тога, доведен у питање даљи наставак процеса придруживања Европској унији (ЕУ).

С друге стране, предлог који су јуче потписала 32 посланика ДФ-а, Демократа, Демоса, Радничке партије (РП), Праве Црне Горе (Праве) и Уједињене Црне Горе (УЦГ), поднијет је након што је парламент, упркос њиховом противљењу, усвојио законе којима Зета постаје самостална општина. Они, осим тога, Влади замјерају “реваншизам”, “увођење државе у политичку нестабилност”, “продубљивање економске кризе”...

За изгласавање неповјерења Влади, потребна је подршка четрдесет једног посланика.

Из ДПС-а “Вијестима” су незванично казали да не намјеравају да повуку иницијативу, након што је у парламент стигла нова.

Према Уставу Црне Горе ако Влада добије повјерење, потписници предлога не могу поднијети нови прије истека три мјесеца.

У међувремену, странке воде консултације о идеји реконструкције Владе, коју је, ако његов кабинет преживи петак, најавио Абазовић, рекавши да ће у извршну власт бити позвани сви сем они “који су сами себе искључили”, алудирајући на ДПС и СДП.

Према незваничним сазнањима “Вијести”, ДФ је заинтересован за реконструкцију и покушава да убиједи Демократе да пристану на то.

Зато, према информацијама листа, инцијатива о неповјерењу коју су поднијели има двоструку улогу - да им омогући да излобирају подршку Демократа и да Абазовићу “купи” вријеме за реализацију обећаног.

Извор “Вијести” из ДФ-а рекао је да се нада да Демократе неће сјутра рушити Абазовића с ДПС-ом.

”Логично је да, пошто су потписали нашу иницијативу, неће, због Темељног уговора, гласати с ДПС-ом. Иницијативом дајемо 15 дана Абазовићу, док она не дође на провјеру, да проба да успостави комуникацију и да заврши ствари у вези с реконструкцијом. Такође, иницијативом нудимо Демократама гаранцију да ће поново имати могућност да, кроз петнест дана, гласају за рушење Владе ако Абазовић не испуни што је обећао”, навео је саговорник.

Из Бечићеве партије до сада су, на помен идеје о “ресетовању” односа унутар већине (ДФ, Демократе и ГП УРА) која је прије двије године срушила ДПС на изборима, одговарали да до тога може доћи искључиво ако Абазовић поднесе оставку, а прије три дана су саопштили да уколико се појави писана иницијатива, коју је Абазовић усагласио са најмање 32 посланика, "као озбиљан субјект, који има девет посланика, размотрићемо и њу".

Актуелна Влада формирана је 28. априла, и осим ГП УРА, чине је СДП, СНП, ЦИВИС и странке мањинских народа. Парламентарну подршку, без учешћа у њој, давао јој је ДПС.

Независно од исхода сјутрашњег гласања, посланици ће 2. септембра, такође на предлог ДФ-а, Демократа и њихових партнера, одлучивати о разрјешењу предсједнице Скупштине Данијеле Ђуровић (СНП).

(Вијести)