Хроника

Дража Петровић: Тупави, лукративни и празилукративни

Штампа
петак, 12. јануар 2018.

Када смо једанпут не некој трибини у Новом Саду причали о медијској ситуацији и поставили дијагнозу да већину светске популације чине дегенерици, што је могући узрок популарности најгорих медија и најгорих људи како у свету тако и код нас, из публике се, када су на ред стигла питања, јавио један бесни бачки чича са качкетом.

- Како вас није стид да већину називате дегенерицима!? - побунио се чича, а Марку Видојковићу је то одмах било сумњиво.

- Не знам што сте се толико узбудили! Једино ако сте се препознали? - питао га је Марко, прецизно "видојковићевски".

Чича, додуше, није имао ваљан одговор, јер је питање било изузетно компликовано.

Слична ситуација десила се и ове недеље.

Када сам пред Нову годину у јутарњем програму Н1 на питање - ако су они који верују у Деда Мраза детињасти, какви су они који верују у Вучића - одговорио: "Тупави!", јербо нисам могао да нађем политички коректан израз који би задовољио истанчане укусе, само сам чекао дан кад ће се на некој телевизији појавити Драган Ј. Вучићевић и почети да се дере: "То мора да је мислио на мене!"

И дошао је тај дан јер Марфијев закон каже: ако нешто мора да пође наопако, поћи ће од сабајле.

Те је у јутарњем програму Хепија доватио да објашњава како "ми" мислимо да смо нека елита, како је спреман да "са нама" упореди дипломе, и да упореди штошта још згодно за упоређивање - од обима главе до IQ-а и ДНК-а - углавном, драо се препознатљивим интензитетом јер је познато да њега и зову у јутарње програме да би народ могао да се разбуди и чује нешто паметно & продуховљено на старту радног дана.

Пре тога је и наш идол звани Вучић негде одбрусио, како сам, ето, назвавши "половину Србије тупавом" ваљда умислио да сам нека "интелектуална громада".

Председник је, изгледа, убеђен да њему верује "половина Србије", а не половина од укупно изашлих на изборе. А од те половине, бар половина му ни не верује, него је њихова фасцинираност његовом појавом више лукративне природе.

Али, да сам у оном јутарњем програму Н1 рекао како су људи који верују у Вучића - лукративни - вероватно би се однекуд јавио Драган Ј. и почео да се дере: "Лукративни! То мора да је мислио на неки лук, вероватно на празилук, а сто посто на мене!"

Човек је, наиме, манекен како лукративне, тако и празилукративне демократије.

Вучићевић, као ни Вучић, наравно, нису ништа схватили, што се види из њихових реакција сточнопијачног типа: "А какви сте тек ви, еве вам га на!"

Нисам ја, наиме, ни рекао да смо ми који много не верујемо Вучићу много паметни, него да они који много верују Вучићу - нису много паметни.

То је врста људи који не умеју да препознају свет око себе, али умеју да се препознају свуда око нас, и успаничено узвикну: "Ово мора да је мислио на мене!"

(Данас)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]