Дража Петровић: Први српски сајам меди(ј)окритета

 Понедељак је увече, око осам, седне тако просечан Србин пред телевизор с "уграђеном" националном фреквенцијом да гледа нешто паметно, неки филм, неку серију, можда фудбал, кад оно на екрану пише: “Конференција за штампу”.

- Немам појма! - каже муж, интимно убеђен да је ипак нека Премијер лига.

- Јао јесте, моја омиљена серија! Радња је следећа: главни јунак покушава да преброди емотивну кризу јер га нико не воли, ал' једног дана открије да га Камера воли! - препричава она мужу главни заплет.

- Иииии! Је л' се венчао са Камером? - пита муж.

 - Ма још није! Он само мисли да га Камера воли, али га Камера у ствари не воли! Ту је цака! Капираш?

- Аха, неузвраћена љубав! Он воли Камеру, али га Камера не воли! Страшан заплет, мош мислити! Ја не знам, Милка, докле ћеш ти да гледаш те будалаштине?

- Идем ја сада да направим вечеру, а ти ми преноси шта се дешава! - каже супруга.

И Милка тако прави вечеру у кујни, а муж преноси шта се дешава загледан у телевизор.

- Ево, он је и даље заљубљен у Камеру, а и Камера гледа само у њега! - извештава муж из дневне собе.

- Дивно! - виче супруга из кујне: “Шта сад ради?”

- Он се сада удвара Камери тако што прича старе швалерске фазоне о Дуинг бизнис листи. Знам ту фору! То сам и ја радио кад сам био у његовим годинама! Приче о Дуинг бизнис листи увек пале код жена, а понекад и код мушкараца.

- Дивно! Шта сад каже? – виче Милка из кујне.

- Сад прича Камери да смо четрес трећи на Дуинг бизнис листи... И то, колико сам га схватио, четрес трећи смо на Дуинг бизнис листи по броју шпијуна по глави становника! - објашњава муж.

- То је тако романтично! Шта ради Камера? - пита жена из кујне.

- Камера му се сад приближава! - виче муж и сам усплахирен развојем ситуације.

- Ох! Пољубиће га! Шта сад раде? - чује се супруга из кујне.

- Камера му се и даље приближава! А он хладнокрвно прича о Сирији! - преноси муж.

- О Сирији!? Можда ће да иду на медени месец у Сирију? - усхићена је супруга тамо негде из кујне.

- Сада је почео да се дере на неког човека! Тај човек личи на новинара! - изненађен је муж.

- Знам, јао, то је Камерин старији брат, новинар! Он стално стоји на путу њихове љубави! Шта сад ради?

- И даље се дере на Камериног брата! Али помиње неку Фредерику Могерини!

- Знам и њу још од прве епизоде, вештица, и она стоји на путу између њега и Камере! Шта сад он ради?

- Сад управо гледа у плафон и ћути!

- Јаднииичааак! То је тако романтично!

- Камера се сад удаљава!

- Ох!

- Камера му се опет приближава!

- Предивно!

- Он сад прича да му је тешко, да је имао трансфер блама... Али! Захваљује се свима на пажњи и одлази – не може муж да верује колико је напета та шпанска серија да је прекидају баш у тренуцима највеће животне драме главног јунака.

И онда просечан Србин реши да се одмори од главног јунака и шпанских серија, те оде на Сајам књига где главног јунака и шпанских серија сигурно нема.

Али, као што је и пут до пакла поплочан добрим намерама, тако је и пут до овогодишњег Сајма књига поплочан могућношћу да вам нешто отпева Сандра Африка док се истовремено маникирате и консултујете с астрологом загледани у насловну страну Информера на којој пише: “Јеб'о луд збуњеног”. Или у ону другу где пише: “Има муда”.

Текући Међународни сајам књига у Београду, наиме, осмишљен је тако да ако сте се баш намерачили да дођете до књига морате прво да прођете кроз Информер.

То срећом не подразумева и да ћете изаћи у њиховом штампаном издању, већ само да ћете морати да прођете, а ваш је избор да ли ћете туда проћи ко поред турског гробља или ћете туда проћи ко поред Информера, малог сеоског гробља за кочничаре реформи.

Систем је следећи: прво купите карту за Сајам книга, када купите карту онда уђете, а кад уђете онда сте приморани да јединим могућим путем на који вас усмерава ограда прођете кроз халу где се одржава Сајам медија.

Незгодација је једино што је улаз у Сајам медија преко кога се стиже до Сајма књига заправо сајамски штанд угледног огледног медија званог Информер, укусно дизајниран гомилом поучних насловних страна по зидовима. На штанду је осмишљен и пригодан целодневни програм чији је концепт преузет од међународног вашара у Шапцу и интернационалног циркуса “Медрано”.

У среду рецимо, на штанду Информера од 13 часова гостовао је Бла-бла бенд, од 17.30 часова гостовала је Сандра Африка, а од 16 до 18 сати посетитељке Информеровог штанда могле су да добију бесплатан маникир у изведби неке наше познате маникирке.

У четвртак у подне ту је била Рушка Јакић, после је био Аца Лукас, па Ера Ојданић, па онда Лепи Мића. Док је од 16 до 19 посетитељке бесплатно сређивао наш познати фризер.

У петак ће да бидну, како пише на табли за обавештења, Амадеус бенд, Ражнатовић Светлана и Шкорић Мира, а ваше књиге потписиваће бесплатно нека шминкерка ако којим случајем промашите омиљеног писца.

У суботу, на штанду Информера, осим размене мишљења са Змајом од Шипова заказаног за 14 часова, моћи ћете да се од 17.30 до 21 час посаветујете са астрологом Стефаном Драгојловићем.

- Марс вам је ушао у поље Сатурна, а Сатурн вам је управо ушао на штанд Информера – објасниће вам астролог шта вам се заправо десило у том тренутку док сте покушавали да се домогнете Сајма књига.

А ако баш имате среће можда тамо сретнете и власника Информера, поносног аутора чувене сентенце: “Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце”, човека који је успео да од Сајма књига и медија направи Сајам меди(ј)окритета. Проблем је једино што му је сличан подухват на волшебан начин успео и са државом.

Сајам књига се, иначе, одржава под слоганом: “Књиге у руке”.

- Књиге у руке! Јао, погледај какви су ми нокти! Како да узмем књигу у руке с оваквим ноктима!

- Не брините госпођо, на све смо мислили. Прво маникир, па тек онда можете да узмете књиге у руке – објасниће на улазу домаћин штанда, аутор изјаве: “Звона, браћо моја, прапорце, а не књиге, јебале вас књиге!”

- Ајмо ми кући са овог Сајма књига. Можда има наставак оне шпанске серије! - рећи ће супрузи онај просечан Србин, актуелни учесник Првог српског сајма меди(ј)окритета. Који ће потрајати.

(Н1)