Дража Петровић: Председникова теорема

Питали председника пре неки дан шта он тачно мисли о изјави социолога Јове Бакића да ће бити сукоба у Србији и да власт неће мирно отићи, али председник се није уплашио ове социолошке анализе, јер председник се ничега не плаши, нарочито не претећих социолошких анализа.

- Ајд' к'о Бога те молим, немој више да претиш по тим новинама! Јеремић, Ђилас, Обрадовић и Јово Бакић, ево реците ми где да дођем, ја сам сам, а вас петорица, мене једног пребијте да добијем те грдне батине – рекао је председник мангупски, позивајући њих петорицу, којих је у ствари четворица. Да ли?

Проблем је дакле чисто математички, из збирке задатака за други разред основне: ако имаш четири човека – Јеремића, Ђиласа, Обрадовића и Јову Бакића - које председник именом прозове да га бију, а председник притом каже: "Ја сам сам, а вас петорица", колико тачно људи ће доћи да бије председника?

- Четворица! – јавиће се онај штребер из прве клупе који зна да Јеремић плус Ђилас плус Обрадовић плус Јово Бакић, простим сабирањем, чине четири човека, такозвану четворицу.

Међутим, у савременој Србији чак ни математика није скроз егзактна наука, па се резултати сабирања једноцифрених бројева добијају тако што гледате телевизију где председник чита тачна решења задатака из математике, те понекад испадне да један плус један плус један плус један нису четири, него су, дабоме – пет!

- Петорица, децо! – рећи ће и учитељица док на табли исписује такозвану Председникову опозициону теорему која гласи: "Ако имате једног Јеремића, коме додате једног Ђиласа, па им онда додате једног Обрадовића, и на крају додате једног Јову Бакића, добићете тачно пет Вука Јеремића, Драгана Ђиласа, Бошка Обрадовића и Јова Бакића".

- Али зашто? – биће депримиран онај штребер из прве клупе.

- Па зато што по Председниковој теореми није битно да ли је њих четворица или петорица, евентуално шесторица, него је битно да је председник сам! Дакле, ако председник њима четворици каже: "Ја сам, а вас петорица!", потпуно је небитно колико је њих, најважније је да је председник сам, неустрашив, непобедив, неукротив, неумољив & неодољив.

- Али то не може у математици! – рећи ће онај фрустрирани штребер из прве клупе.

- Може, итекако! А теби Јовановићу, родитељи због овога да дођу у понедељак у школу. Ја сама, а твојих родитеља петорица! – цикнуће учитељица.

Председникова теорема "Један од пет међу четворицом" подразумева да је опозиција у већем броју од до сада познатих математичких правила само у појединим случајевима, када треба показати да он сам може на њих петорицу којих има четири.

Други део Председникове теореме гласи: "Ако се на једном месту скупи 35.000 грађана против председника, простим сабирањем 35.000 грађана добићете резултата да их нема више од 7.000".

- Зато што при сабирању 35.000 грађана, једног пишеш, а пет памтиш – пише у разради другог дела Председникове теореме, када треба показати да опозиције у ствари ни нема, сем оне петорке, састављене од четворке.

И плус неких седам хиљада који се најбоље сабирају математичком справом званом дрон, специјалном врстом дигитрона којим зна да рукује само Жељко Митровић, овлашћени свесрпски руковалац дигитдроном.

Кад смо утврдили да опозиције увек има онолико колико израчуна председник, а никако колико израчуна математика, што је закључак председникове теореме, ваља утврдити шта ради опозиција сем што је увек има мање кад је има више, и што је увек има више кад је има мање.

- Позивам их да не кукају више и не плачу по новинама - рекао је председник описујући опозицију као скупину људи које некада има мање, некада више, али је њихов основна делатност: плакање и кукање по новинама.

Опозиција би заправо требало да се угледа на председника и да почне да кука и плаче по телевизијама, а не по новинама, међутим и ту постоји известан проблем – на телевизијама нема термина где би опозиција плакала и кукала, јебо је све термине за плакање и кукање заузео председник, светски рекордер по плакању и кукању у директном преносу.

Када је председник Вучић, кажу очевици, у време док је био генерални секретар радикала 2004. отишао да брани Србе на Косову, пет пута су га враћали с моста који спаја две Косовске Митровице, јер је он упорно кретао ка албанском делу да се сам обрачуна са Албанцима, а његови сарадници су га одвраћали кад год крене, грлећи га, вукући га за рукав и говорећи: "Немој, брате!"

Тако да и овај обрачун код АВ корала са опозицијом, тачније њих петорицом којих има четворица, у ствари добро познат потпис председниког чојства и јунаштва – он сам, њих бар пет пута више, а сви остали вичу: "Немој, председниче!"

(Н1)