Дража Петровић: Отворено писмо опозицији

Драга опозицијо, браћо и сестре опозицијо, даме и господо опозицијо, другарице и другови опозицијо,

Наш народ никада није имао среће са опозицијом, као што Топаловићи нису имали среће са женама. Како која опозиција дође на власт, вене и свене као цвет.

Сада имамо још интересантнији случај: како која опозиција покуша да дође на власт, вене и свене као цвет још као опозиција, па самим тим и не може да дође на власт где би могла да вене и свене као цвет, као власт, а не да вене и свене као цвет, ко што рекосмо, као опозиција.

Господину Пантелији Топаловићу, било је жао што су његови потомци, Топаловићи, његова, а не деца неког његовог непријатеља, док је грађанима Србије жао што имају власт која је наша власт, а не власт неког нашег непријатеља.

И ту је ваша шанса, браћо и сестре опозицијо.

Ипак, грађанима Србије је често било жао што имају опозицију која је наша опозиција, а не опозиција неког нашег непријатеља. Поред тога, све им је више жао што имају опозицију која је опозиција самој себи, а не опозиција неком њиховом, вашем и нашем непријатељу на власти.

Ствари се ипак мењају набоље, што само доказује да сте сазрели као зрела крушка, другови и другарице опозицијо.

Како сада ствари стоје, на председничке изборе ће као заједнички кандидат опозиције изаћи особа која се зове Срђан Понош Јовановић Борис Мики Здравко Тадић Миодраг Бошко Алексић Зец Милош Шкоро Обрадовић, А Биће Их Још, што није ништа страшно, јер има особа у историји човечанства које су се звале и компликованије, ал су ушле у антологије и вечност.

Рецимо, најбољи пријатељ Загора, стрип хероја наше младости, звао се Дон Чико Фелипе Кајетано Лопез Мартинез и Гонзалес, док је пуно име великог Пабла Пикаса било: Пабло Дијего Хозе Франциско де Паула Хуан Мариа де лос Ремедиос Циприано де ла Сатистима Тринидад Мартур Патрицио Цито Руиз Пикасо.

Тако да заједнички кандидат опозиције Срђан Понош Јовановић Борис Мики Здравко Тадић Миодраг Бошко Алексић Зец Милош Шкоро Обрадовић, А Биће Их Још, делује интересантно, макар зато што ће његово име попунити две трећине гласачког листића, па ће лако упасти у очи чак и неписменима, полуписменима, који, истина, више гласају за оног другог.

И ту је ваша шанса, да му отмете, том другом, полуписмене и неписмене гласаче, који ће увек заокружити оног који изгледа другачије или “дугачкије”. И победа је на видику.

Заједнички кандидат опозиције именом и презименом упада у очи, па ако можда није баш свима допадљив, бар је упадљив. И не можеш да га промашиш када заокружујеш број испред тог имена и презимена на гласачком листићу.

Тако да свака част на избору заједничког кандидата, ту се коначно види да сте се ујединили, сложили, обожили и орасположили.

Није било лако победити међусобне сујете, тако да скидамо капу за заједничку одлуку да господин Ђ. Самостално предложи кандидата из друге странке који је, истина, у свађи са председником те друге странке, и није имао појма да ће господн Ђ. кандидовати баш тог с којим он не разговара, али то је ваша ширина, да нађете заједнички језик чак и кад не разговарате међусобно, када не зна дан шта носи ноћ, кад не зна Вук шта носи Ђилас, кад не зна Бошко шта носи Шкоро, и кад не зна Ђилас шта носи Борис.

И мерење кандидата која стално помињете, обављате у иделано време, два месеца пред изборе, мада, истина, можда није лоше да имате информацију да од вас грађанство Србије очекује да узмете меру Вучићу, а не да узмете меру себи.

Међутим, заједнички кандидат Срђан Понош Јовановић Борис Мики Здравко Тадић Миодраг Бошко Алексић Зец Милош Шкоро Обрадовић, А Биће Их Још, ако је веровати мерењима, има иделане мере у односу на Вучића, и дужи је од имена Александар Вучић бар 15 центиметара и три милиметра, када се мери лењиром, а 10 центиметара и пет милиметара када се мери одокативно.Тако да опет скидамо капу, јер се показало да су мерења неопходан елемент избора правог кандидата који нико од нас није разумео. Јер, ви и треба да се боље разумете од нас који се ни у шта не разумемо, само ћутимо и посматрамо, и понекад тихо опсујемо, па сте и показали да су мерења немерљив допринос коначним демократским променама у Србији.

Српски народ воли да разматра о дужинама, па је сигурно да заједнички кандидат опозиције има најдужи склоп имена и презимена у новијој историји, и да ће та троглава, петоглава, десетоглава аждаја од заједничког кандидата бити оно што смо чекали деценију.

За ова два месеца важно је да можда име заједничког кандидата продужите за још једно 12 до 26 центиметара, да се зове рецимо Срђан Понош Јовановић Борис Мики Здравко Тадић Миодраг Бошко Алексић Зец Милош Шкоро Обрадовић Дон Чико Фелипе Кајетано Лопез Мартинез и Гонзалес Пабло Дијего Хозе Франциско де Паула Хуан Мариа де лос Ремедиос Циприано де ла Сатистима Тринидад Мартур Патрицио Цито Руиз Пикасо, А Биће Их Још…

Па кад ваш главни противкандидат пошаље неког да измери заједничког кандидата опозиције, ко оно кад је Лаки Топаловић послао сина Мирка на мерење једним другим поводом, да главни противкандидат бесно узвикне ко Лаки:

"Шта је ово!? Два метра и 28 сантиметара!? Па јесам ти ја рекао да измериш заједничког кандидата опозиције, а не грдосију! Шепртљо једна, очи ти испале", викаће бесно ваш главни противкандидат, и ефекат ће бити очигледан, јер ће да попизди (латински: полуди).

Тако, да браћо и сестре опозицијо, желим вам успех у даљем раду и да нађете што дужег кандидата после свих неопходних мерења, мада, руку на срце, после мораторијума на копање литијума, није згорег увести и мораторијум на мерење идеалног заједничког кандидата опозиције, пошто овако делује да што више мерите, кандидата је све више, а наде све мање.

Вита јела, зелен бор, чекам брзи одговор.

(Н1)