Дража Петровић: Мој на Косову

Да је рахметли кнез Лазар користио механизме Српске напредне странке, одзив запослених у јавним предузећима на Косовски бој био би далеко већи од зацртаног.

Ни Вук Бранковић, запослен на месту оператера на паркингу у Јавном предузећу Водовод и канализација Косовске Митровице, не би накнадно био проглашен за издајника, јер ко је луд да изгуби баш добар државни посао само да би ушао у народну епску песму као негативац.

Тако да најновија верзија Лазареве клетве, коју је написао неки овлашћени народни "слепац", пардон, неки овлашћени народни слепи гуслар из СНС гласи овако:

Ко је Србин и српскога рода,

и од српске крви, а на буџету,

и у јавном предузећу ради,

а не дош'о кад дође онај мој на Косово,

не имао пара ни за леба,

од руке му ништа не родило,

да бог да га сачекао лАВор,

ако не стигне организовано на историјски говор! - наводи се, дакле, у песми "Мој на Косову", непознатог слепог гуслара, мада сви оправдано сумњају у Марка Ђурића, директора Канцеларије за прављење деце на КиМ, који лично надгледа тај компликова и захтеван процес, те лупа рецке.

Кнез Лазар, дакле, у време Кнежеве вечере, није имао појма да ће Косовска битка заказана за сутрадан бити историјска, зато што су у то време историчари били неки сумњиви типови који су тумачили ствари које су се већ десиле, дакле - уназад. Историчари су у то време били затуцани и требала им је историјска дистанца да би нешто прогласили историјским, што није у складу са дометима савремене Србије.

Дошла су тако нека времена када историчари више немају времена да тумаче ствари уназад, него се историја тумачи унапред, историјска дистанца је укинута као беспотребна на међународном симпозијуму "У сусрет историји" којим је председевао Марко Ђурић, па је митинг Александра Вучића у Митровици означен као туристичка тура "Доживите историју уживо уз сендвич и сок са сламчицом".

Председник је, дакле, недељама писао састав изнад кога је стајао наслов "Историјски говор", у коме је нашироко објаснио зашто се он залаже за мир у свету, али на крају митинга у Косовској Митровици нико му није преко сакоа окачио ленту "Мис универзум 2018", те је одмах јасно било да овај историјски скуп нема никакве везе са изборима за Miss World.

Суштинска разлика између говора Miss Universe и председника Вучића одмах је примећена у маси народа која је дошла на митинг "Доживите историју уживо уз сендвич и сок са сламчицом". Али и на другим местима где је требало убедити грађанство да је говор историјски, и никако не личи на онај који је Мис Филипина ономад изговорила кад су јој окачили ленту најлепше жене света.

- Људи, председник јесте помињао мир у свету, али нигде није поменуо да ће се придружити међународној кампањи да се заштите угрожене врсте: суматрански носорог, бели детлић, сибирски тигар, калифорнијски кондор, ружичасти сарапа и џиновске панде! - бројни аналитичари на Пинку, наиме, цела два дана без традиционалне пиш-паузе тумачили су сваки председников покрет и један јединствен председников историјски говор.

Круна спектакла који је такође најавио Марко Ђурић на међународном симпозијуму "У сусрет историји", тренутак када је председник требало да крочи на место "где српска нога није крочила, осим оних који тамо живе", отказана је из техничких разлога.

Наиме, баш на путу ка месту "где српска нога није крочила, осим оних који тамо живе", испред председникове колоне испречио се неки косовски саобраћајац, а сви саобраћајци су исти без обзира на пол, расу, веру и нацију. Увек постављају нека глупа питања, на пример: "Зашто вам не ради леви мигавац?"

- Добро, Александре, сад да видимо да ли имате резервни точак? - рекао је тај досадни саобраћајац у моменту када се председник упутио на место где српска нога није крочила, осим оних који тамо живе.

- Немам резервни точак, али немам ни резервну државу! - рекао је председник досадном саобраћајцу, цитирајући неки од својих бројних говора који увек пали код народа и саобраћајаца.

- Пазите овако: по Закону о саобраћају Републике Косово у моторном возилу не морате да имате резервну државу, али морате да имате резервни точак! - био је јасан саобраћајац, један од оних који не схвата историјске моменте чак ни када му понудиш 50 евра кроз прозор.

- Ј... га, буразеру, схватам све те законе, али ја управо идем на место где српска нога није крочила, је л' можеш молим те да нас пустиш! - рекао је председник.

- Без резервног точка не може – рекао је саобраћајац и председника вратио назад у Косовску Митровицу, где је обишао и једног типичног српског вулканизера како би набавио резервни точак.

Тако да председник није обишао место где српска нога није крочила, осим оних који тамо живе, већ је загазио у Газиводе, где српска нога, према тумачењу Марка Ђурића, није загазила, осим, наравно, оних Срба који су тамо већ загазили.

(Дража Петровић – Н1)