Дража Петровић: Куле и кулови

 Када је Никола Хајдин, чувени мостоградитељ и бивши председник САНУ, својевремено хвалио Мост на Ади, однекуд се јавила тада опозициона Српска напредна странка са саопштењем где су оптужили Хајдина за корупцију постављајући му питање:

Испоставило се, међутим, да Раде Хајдин нема никакве везе са подацима из саопштења СНС, јер ко по обичају, у њиховим саопштењима и нема много тачних података, ни пре седам, а ни седам година касније.

Показало се тада да Хајдинов син не ради у тој фирми која није главни добављач каблова за косе затеге на мосту, већ је професор на Грађевинском факултету у Београду и предаје Инфраструктуру, управљање и одржавање саобраћајница, те нема никакве везе са мостом, а камоли са кабловима.

Чак и кад је то утврђено, сећам се да је Александар Вучић, лично, урлао на некој телевизији да је наш највећи мостоградитељ похвалио мост само зато што његов син „омастио брк“ од каблова за косе затеге на мосту. И то има да буде тако, макар и не било тачно. Што каже песник: уколико чињенице нису тачне, толико горе по чињенице.

Када је скоро архитекта Драгољуб Бакић рекао: „Не треба Београду да буде симбол стамбени солитер. Не требају нам куле и кулови за симбол Београда“, критикујући Београд на води, Синиша Мали је га је оптужио да то у ради у интересу тајкуна и Демократске странке који су хтели да „омасте брк“ од београдског приобаља, али су их у томе, спасили он, Вучић и неки Арапин. Па ће бркове да омасте они, то јест њих тројица, што је много боље за наш народ.

Шта зна архитекта или мостоградитељ шта је добро за Београд, кад има ко боље зна од њих. А ако неко и критикује те који боље знају, ил’ је главни добављач каблова за косе затеге на мосту, дакле корумпиран, ил’ је плаћеник неког тајкуна, дакле корумпиран.

Само смо ми поштени зато што волимо Београд.

(Данас)