Дража Петровић: Имунитет СНС крда

 Крдо је основна ћелија Српске напредне странке, па није ни чудо да су напредњаци први људи на свету који су још одавно стекли имунитет крда.

- Ми можемо да окупимо кол'ко год хоћеш крдо за мање од пола сата – кажу они, поносни на свој таленат за прављење крда.

Тај таленат је до сада примећен само код северноамеричких бизона, те није нелогично да се приликом окупљања 5.790 напредњака испред скупштине пре неки дан, као предводник тог импресивног крда појавио Владимир Ђукановић, звани Ђука, из Удружења за заштиту младих.

Истоимено удружење је, по тврдњи председника Србије, било организатор импресивног скупа импресивног крда, као и импресивних бакљада са туђих кровова, а настало је као пандан бројним удружењима за заштиту птица, за заштиту панди и за заштиту северноамеричких бизона.

Непрегледно крдо од 5.790 напредњака и њихових помагача, током првог дела митинга испред Скупштине било је забринуто да је Владимир Ђукановић, звани Ђука, све време на респиратору, док им на крају није објашњено да није у питању респиратор, него мегафон.

Ђука се, наиме, окупљенима обраћао путем мегафона, респиратоликог апарата, али тих 5.790 људи је све време било убеђено да им се обраћа преко модерног кинеског респиратора, набављеног испод тезге.

- Председник је преданим радом набавио невероватну количину респиратора, тако да ће сваки грађанин добити по један комад, за сваки случај, кад се митинг заврши. Па ће свако моћи да респиратор тури поред фрижидера или веш машине, за не д‘о Бог. Тако би респиратор постао саставни део беле технике сваког српског домаћинства – шушкало се у том имуном крду, али је на крају, после открића да је у питању мегафон, атмосфера малко спласла.

Зато што је психологија крда таква да се увек очекује нека контрауслуга за подршку. Да л‘ мали кућни респиратор, да л‘ 1.000 динара, да л‘ две киле брашна, да л‘ џак вештачког ђубрива, да л‘ литар зејтина или тек нека раскошнија кифла са шунком и мајонезом .

Сам чин доласка у крду да би пружио безрезервну подршку неком ко штрајкује глађу да истраје, био је сумњив једино председнику Србије, јер – рачунао је он – ако Мартиновић истраје до краја, то може бити компликовано по Мартиновића, коме би на епитафу писало: „Отишао у вечна ловишта током штрајка глађу организованог у инат Бошку Обрадовићу!“

Била би то једна од најглупљих смрти у историји човечанства, глупља чак и од пада са литице током покушаја селфија са белоглавим супом, па је председник ипак позвао крдо да се разиђе, а Мартиновића да сачува „имунитет Мартиновића“ и одустане.

Имунитет Мартиновића је специјална врста имунитета – то је имунитет који стичеш кад ти ништа у животу није гадно, ништа те није блам, чиме добијаш шансу да постанеш шеф посланичког Српске напредне странке. У питању је такозвана безобразовна функција, за коју мораш бити безобразан, без образа, а ни образовање није неопходно.

И тако је пропала шанса да Мартиновић у историји остане запамћен као савремени Ганди, него ће га човечанство памтити по нечему другом. У историјским уџбеницима писаће да је Александар Мартиновић био - савремени Гадни!

И као савремени Гадни имао је специјалне методе борбе – штрајковао је глађу у инат Бошку Обрадовићу, који је, пак, почео да штрајкује јер је срео једног у народној ношњи који такође штрајкује глађу. Као да се међу српским политчарима појавио неки вирус ГЛАДОВИД 20, па кад само видиш да онај други штрајкује глађу, ти почнеш да штрајкујеш глађу да видиш ко може дуже да издржи - иако је код штрајка глађу већа шанса да не можеш да видиш да л’ си дуже издржао од оног другог. Или пак оног трећег. Или пак оног четвртог...

Последња истраживања кажу да би Српску напредну странку на изборима у овом тренутку и под овим условима могла да победи једино Светска здравствена организација, ванпарламентарна странка из Женеве.

И то јесте шанса српске опозиције – ако СЗО победи СНС, можда неће бити лустрације, али ће свакако бити хоспитализације.

(Н1)