Draža Petrović: Brega Muhamedu i Muhamed Bregi

 Je l’ ovaj čovek pao s kruške? – često se upitaju ljudi kada primete da se neko čudnovato ponaša, valjda jerbo je u nauci dokazano da je pad s kruške krunski dokaz da s tobom nešto nije u redu.

– Evo, ovde imamo čoveka koji je pao s višnje i voli Vučića – mora da su ovih dana na Institutu za istraživanje uticaja pada sa drveća na politička uverenja ljudi konačno viknuli: „Eureka!“

Utvrdivši da je jedan čovek, koji još u junu 2008. godine pao s višnje u svom sopstvenom dvorištu na Senjaku, u Ulici banjičkih žrtva 6a, sa visine od četiri metra, izjavio da mu se sviđa to što radi Vučić.

A Vučić je već sledećeg dana od uočavanja jednog svetski poznatog čoveka koji ga voli počastvovano izjavio da mu je jako drago što ga podržava takva veličina koja je pala sa visine, te da je ta veličina koja je pala sa visine primer kako su u bivšem režimu živeli naši najpopularniji muzičari koji su morali da se pentraju po višnjama, umesto da ih kupe na pijaci.

– U režimu Borisa Tadića čak je i jedan Goran Bregović pao s višnje, dok se u novoj, modernoj i pristojnoj Srbiji kojoj težimo tako nešto ne može desiti! – objasnio je Vučić, valjda za Pink. A možda i za Informer.

Goran Bregović je, naime, u jednom te istom intervjuu Al DŽaziri 11 godina posle pada s višnje, priznao da nema televizor i da mu se sviđa šta radi Vučić, iako se do sada verovalo da je to nemoguće ako nemaš televizor. Mnogo je bolje da nemaš Vučića a imaš televizor, mada savremena iskustva pokazuju da je nemoguće voleti Vučića bez televizora.

Bregović je tako postao jedinstven primer čoveka koji nema televizor a voli Vučića. Sasvim je jasno – Bregović će glasati za Vučića bez obzira na medijske uslove jerbo mu je dovoljan odokativna procena da se Srbija gradi, Beograd se gradi, a Vučić radi.

To je logika one babe koja samo što nije poginula na iskopinama Trga republike, koja čeka autobus 67 minuta na Slaviji, kojoj su umanjili penziju, ali uvek ponovi: „Nema veze što čekam, nema veze što umalo nisam poginula, nema veze što su mi smanjili penziju, ja volim kad se radi?“

I sve je to bilo očekivano, jer što kaže narodna poslovica – ako neće breg Muhamedu, onda će Muhamed bregu – koja u modernoj varijanti glasi: „Ako neće Brega Vučiću, onda će Vučić Bregi“.

Normalno je bilo da muzičar čije pesme uglavnom liče na nešto što ste već negde videli ili čuli zavoli političara čiji ceo nastup podseća na nešto što ste već negde videli ili čuli. Nije ni čudo da Brega koji je „pomarisao“ svoj opus po sistemu – „od svakog po malo“ – iskaže simpatije prema tipu koji je ceo svoj opus „pomarisao“ takođe od svakog i takođe po malo. Pa mu nastup liči na Šešelja, rešenje Kosova mu liči na LDP, evrointegracije mu liče na DS, a ponašanje mu liči na „Šano, dušo“. Ovo poslednje mora da je komponovao Bregović.

I kao što je jednom izjavio: „Jebeš pjesmu koja ni na šta ne liči“, očekuje se da Bregović ovih dana izjavi: „J…. Vučića koji ni na šta ne liči!“

(Danas)