Драгољуб Петровић: Тома је један

Још од посете војвоткиње од Јорка Уједињеним Арапским Емиратима тамо није боравио нико са том престижном титулом. Војвода Томислав Николић искорачио је поносно на писту аеродрома у Абу Дабију са две флаше „томоваче“ у рукама, универзалним поклоном који знају да цене свуда у свету, јер подједнако „вата“ од Бајчетине до Албукеркија. А председник је видео света.

- Ох, ноу! - уздахнуо је шеик када му је драги гост ненадано уручио обе „томоваче“ са посветом на етикети: „Шљивовица за шеика од Шекијевог кума“.

- Ракија, ноу! Ја не пити ракија! Вера ми не дозвољава - рекао је шеик.

- Вера ти не дозвољава!? - запањио се председник: „Мени моја Драгица све дозвољава. Требао си, бре, шеиче, Крагујевчанку да ожениш. Јако либералне жене.“

- Ево онда цвеће за госпођа Веру - узео је „томоваче“ назад, а шеику уручио огроман букет гладиола са црвеном машном око целофана.

Председник је уздахнуо: „Тај луди, луди свет. Шеик Бин Зајед је пун ко брод, а супруга Вера му не дозвољава да пије ракију. Боже ме сачувај арапских жена.“

Каква све протоколарна срања човек мора да прође, само да би гледао трке Формуле 1- помислио је председник у благом очајању када су га директно са аеродрома транспортовали на састанак са инвеститорима. Био је неприпремљен, али импровизација је мајка дипломатије, науке о дипломама.

- Инвестирајте у ово - ставио је самоуверено на сто пред инвеститоре обе флаше „томоваче“ - и паре ћете да намлатите!

- Ох, ноу - узвикнули су инвеститори: „Вера нам не дозвољава!“ - рекли су углас.

Председнику тек тад ништа није било јасно: „Све жене им се зову Вера! А толико лепих женских имена. Значи, фале им идеје за женска имена.“ Уписао је то у тефтер као извозну шансу: „Направити списак од 200 женских имена и продати Арапима за 100 милиона евра“.

Неприпремљен је био и на састанку са инвеститорима „Београда на води“. И ту је мало импровизовао. Сетио се народне епске песме: „Марко Краљевић и Арапин“.

- Српски народ једва чека да заједничким снагама изградимо ту кулу, јер се она помиње у бизнис плану покојног Филипа Вишњића, старом неколико векова - рекао је председник и почео да рецитује: „Кулу гради црни Арапине, кулу гради од двадесет тавана, украј сињег мора дебелога; Кад је Арап кулу начинио, ударио стакла у пенџере, престро је свилом и кадифом, па је онда кули говорио: „Што ћеш пуста у приморју, куло?“ - рецитовао је председник борду директора компаније Еагле хиллс свој бизнис план. Они су схватили да је председник хтео да каже како је добро што ће око куле бити и шопинг-молови, јер ће без њих све деловати прилично пусто. И наградили га аплаузом.

Онда су га одвели у једну од највећих џамија на свету. У џамијској књизи утисака председник је уписао: „Бог је један. Формула је један. Тома је један“.

Био је већ на измаку снага када су га из протокола обавестили да је коначно дошао ред и на прави разлог његове посете: Формула 1 у Абу Дабију! Трка га, истина, није нешто дојмила: „Ништа посебно. Брже возе на ауто-путу код Малог Пожаревца кад кренем за Бајчетину“ - рекао је шеику, што је овај схватио као предлог да се у Србији, код Малог Пожаревца, изгради стаза са трке Формуле 1.

Победник Луис Хамилтон био је изненађен када се на крају трке у његовом боксу појавио неки тип који му је око врата окачио Орден Карађорђеве звезде на великој огрлици и тутнуо му у руке две флаше са жућкастом текућином. Шапнуо му је: „Буразеру, ово да сипаш следећи пут у резервоар. Да видиш шта је брзина!“

(Данас)