Dragoljub Mićunović: Srbija treba da pokrene razgovor o statusu severa Kosova

Povlačenje srpskih institucija sa severa Kosova neće biti uslov za dobijanje kandidature, jer je Srbija najvećim delom ispunila uslove koji su bili pred njom za sticanje statusa kandidata. Pitanje je, međutim, određivanja datuma početka pregovora. I ranije je bilo pod znakom pitanja kad bi se to moglo dogoditi. Očigledno da će to biti povezano sa određivanjem statusa severnog Kosova. Mi bi trebalo što pre da iniciramo jedan širi međunarodni razgovor o statusu severnog Kosova, u vezi naravno i sa Rezolucijom 1244 tako da, koliko god je moguće, normalizujemo odnose sa Prištinom kako bismo mogli da sarađujemo i trgujemo i da to ne bude nikakva smetnja našim pregovorima za ulazak u EU, kaže za „Politiku” dr Dragoljub Mićunović, predsednik Odbora za spoljne poslove Skupštine Srbije.

Da li su za vas poruke Merkelove iznenađenje?

Iznenađenje jeste, ali ne veliko. I ranije su od nemačkih poslanika i ministra spoljnih poslova stizale naznake da oni smatraju da što pre treba da se reguliše pitanje Kosova, stabilizuje region i reši pitanje severa. Nisam, međutim, očekivao da će to biti ovde saopšteno i to na dosta direktan način. Ipak, stvari ne treba uzimati tragično. Bitno je da evropska orijentacija Srbije ostaje kao naše i njihovo strateško opredeljenje.

Naravno, dijalog ostaje nezamenljiva forma dolaženja do pravih rešenja. To je nešto što smo mi i želeli i u tome učestvovali i nadam se da će se on nastaviti bez obzira na incidente koji su se u međuvremenu dogodili na administrativnim prelazima.

Dakle, vi se ne slažete sa ocenama stranih medija da je Merkelova dala ultimatum Srbiji?

Ne bih ja to zvao ultimatumom jer je ostavljeno još prostora da se o toj stvari razgovara.

Da li su zahtevi Merkelove mogli da se izbegnu da je u junu potpisan sporazum o carinskom pečatu?

Mi uvek pomalo kasnimo. Naravno da su incidenti, koji su se odigrali, paljenje Jarinja, blokade, stvorili napetu situaciju. Euleks se našao u situaciji da brine i o svom kredibilitetu. Verovatno da je to na neki način izazvalo ovakvu jednu reakciju koja može delovati grubo. Međutim, treba hladne glave nastaviti pregovore i pokušati da se o definitivnom statusu severa Kosova i uopšte statusu Kosova raspravlja u okviru EU i UN.

Da li Srbija može da ispuni zahtev Merkelove, a da ne pređe „crvene linije”koje je sama postavila?

Problem je tu još i Rezolucija 1244. O ovom pitanju će morati da se izjasni i Savet bezbednosti UN. To ne može biti rešeno taktikom svršenog čina nego o tome mora da se debatuje u širim međunarodnim okvirima i međunarodnim institucijama.

Da li je ovim porukama Beograd stavljen pred izbor EU ili Kosovo?

Mislim da nije. To je još jedna dilema iz prethodne vlade – da treba da se opredelimo za nebesko ili za zemaljsko carstvo. Na Kosovu, bez obzira na to što ga imamo u Ustavu, u jednom realnom smislu kao što se i videlo sada, nemamo velikog uticaja. To nije nešto što sad mi treba da trampimo za EU. Pitanje je koliko je taj naš teritorijalni integritet i suverenitet nešto što se može smatrati realnim. Takva jedna dilema ne postoji. Mi moramo, naravno, da zadržimo svoj uticaj na Kosovu, moramo da stvorimo uslove za status severnog Kosova koji je zadovoljavajući za te građane i za nas i za sve, ali istovremeno moramo i možemo da postanemo članovi EU.

Sve češće se govori o statusu severnog Kosova, a šta će biti sa enklavama?

Enklave i sever su posebne stvari. Ono o čemu se govori na Kosovu su visoki oblici autonomije, veze sa Srbijom. Što se tiče enklava to su problemi lokalne samouprave i naravno prava pojedinih opština koja su data u okviru lokalne samouprave.

Da li to znači da vi u određivanju statusa za sever Kosova vidite i kompromisno rešenje u dijalogu Beograda i Prištine?

Dabome.

(Politika)