петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Драгољуб Мићуновић: Србија треба да покрене разговор о статусу севера Косова
Хроника

Драгољуб Мићуновић: Србија треба да покрене разговор о статусу севера Косова

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 25. август 2011.

Повлачење српских институција са севера Косова неће бити услов за добијање кандидатуре, јер је Србија највећим делом испунила услове који су били пред њом за стицање статуса кандидата. Питање је, међутим, одређивања датума почетка преговора. И раније је било под знаком питања кад би се то могло догодити. Очигледно да ће то бити повезано са одређивањем статуса северног Косова. Ми би требало што пре да иницирамо један шири међународни разговор о статусу северног Косова, у вези наравно и са Резолуцијом 1244 тако да, колико год је могуће, нормализујемо односе са Приштином како бисмо могли да сарађујемо и тргујемо и да то не буде никаква сметња нашим преговорима за улазак у ЕУ, каже за „Политику” др Драгољуб Мићуновић, председник Одбора за спољне послове Скупштине Србије.

Да ли су за вас поруке Меркелове изненађење?

Изненађење јесте, али не велико. И раније су од немачких посланика и министра спољних послова стизале назнаке да они сматрају да што пре треба да се регулише питање Косова, стабилизује регион и реши питање севера. Нисам, међутим, очекивао да ће то бити овде саопштено и то на доста директан начин. Ипак, ствари не треба узимати трагично. Битно је да европска оријентација Србије остаје као наше и њихово стратешко опредељење.

Наравно, дијалог остаје незаменљива форма долажења до правих решења. То је нешто што смо ми и желели и у томе учествовали и надам се да ће се он наставити без обзира на инциденте који су се у међувремену догодили на административним прелазима.

Дакле, ви се не слажете са оценама страних медија да је Меркелова дала ултиматум Србији?

Не бих ја то звао ултиматумом јер је остављено још простора да се о тој ствари разговара.

Да ли су захтеви Меркелове могли да се избегну да је у јуну потписан споразум о царинском печату?

Ми увек помало каснимо. Наравно да су инциденти, који су се одиграли, паљење Јариња, блокаде, створили напету ситуацију. Еулекс се нашао у ситуацији да брине и о свом кредибилитету. Вероватно да је то на неки начин изазвало овакву једну реакцију која може деловати грубо. Међутим, треба хладне главе наставити преговоре и покушати да се о дефинитивном статусу севера Косова и уопште статусу Косова расправља у оквиру ЕУ и УН.

Да ли Србија може да испуни захтев Меркелове, а да не пређе „црвене линије”које је сама поставила?

Проблем је ту још и Резолуција 1244. О овом питању ће морати да се изјасни и Савет безбедности УН. То не може бити решено тактиком свршеног чина него о томе мора да се дебатује у ширим међународним оквирима и међународним институцијама.

Да ли је овим порукама Београд стављен пред избор ЕУ или Косово?

Мислим да није. То је још једна дилема из претходне владе – да треба да се определимо за небеско или за земаљско царство. На Косову, без обзира на то што га имамо у Уставу, у једном реалном смислу као што се и видело сада, немамо великог утицаја. То није нешто што сад ми треба да трампимо за ЕУ. Питање је колико је тај наш територијални интегритет и суверенитет нешто што се може сматрати реалним. Таква једна дилема не постоји. Ми морамо, наравно, да задржимо свој утицај на Косову, морамо да створимо услове за статус северног Косова који је задовољавајући за те грађане и за нас и за све, али истовремено морамо и можемо да постанемо чланови ЕУ.

Све чешће се говори о статусу северног Косова, а шта ће бити са енклавама?

Енклаве и север су посебне ствари. Оно о чему се говори на Косову су високи облици аутономије, везе са Србијом. Што се тиче енклава то су проблеми локалне самоуправе и наравно права појединих општина која су дата у оквиру локалне самоуправе.

Да ли то значи да ви у одређивању статуса за север Косова видите и компромисно решење у дијалогу Београда и Приштине?

Дабоме.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер