Драгиша Слијепчевић: Уставни суд није умањио права Војводине

БЕОГРАД - Уставни суд Србије (УСС) својом одлуком није ни проширио нити умањио права АП Војводине већ је оценио које су одредбе оспореног Закона о утврђивању надлежности АП Војводине неуставне, тврди председник тог суда Драгиша Слијепчевић.

Уставни суд Србије оценио је недавно као неуставне 22 одредбе Закона о утврђивању надлежности АП Војводине, усвојио жалбе 318 неизабраних судија и тужилаца, прогласио неуставним функцију заменика председника Владе и место председника Србије на челу Националног савета за инфраструктуру.

Слијепчевић је одбацио оцене да су ове одлуке "темпиране" да буду донете пред формирање нове владе, додајући да у време када су оне биле припремљене за гласање "није се могло ни наслутити како ће изгледати нова влада".

"Ни у подсвести нисмо могли да имамо сазнања да ће баш у тренутку доношења ових одлука бити промењена власт. Напротив, све је указивало на то да ће власт и даље бити у рукама оних који су је имали пре парламентарних и председничких избора", казао је он за "Политику".

Он је рекао да је "помало забрињавајуће да они који се представљају као правни експерти не уважавају чињеницу да процедура пред Уставним судом није нимало једноставна и да се одлуке не могу припремити и донети преко ноћи".

"Када је реч о Војводини, одлука је рађена четири месеца, а пре тога су одржане три припремне седнице и две јавне расправе. Том одлуком није одређено шта су границе војвођанске аутономије. Уставни суд није ни проширио нити умањио права АП Војводине, већ је, сагласно важећем Уставу, оценио да ли су и у којој мери поједине одредбе оспореног Закона о утврђивању надлежности АП Војводине неуставне", истиче Слијепчевић.

Коментаришући изјаву мандатара Ивице Дачића, поводом актуелних одлука, да је УСС бирала влада Демократске странке, Слијепчевић је казао да "влада не бира Уставни суд, нити има било каквих ингеренција према њему".

Трећину од укупно 15 судија бира Народна скупштина, другу трећину именује председник државе а трећу трећину именује Општа седница Врховног касационог суда, објаснио је он.

"Изгледа да се у главама наших политичара и даље Уставни суд доживљава као демократски украс из времена јединства власти, установљене Уставом из 1974. године. УСС је и тада постојао као инститзуција али ни изблиза није имао положај и овлашћења која данас има", навео је Слијепчевић.

Он је навео и да је "проблем настао када је Суд почео да врши функцију, која му је важећим уставом одређена, и да ефикасно решава предмете нагомилане током времена у којем суд, у претходном саставу, објективно није могао да ради".

"Тек тада су они, који су се у предизборној кампањи залагали за владавину права, самостално и ефикасно судство, ваљда и схватили да је Уставни суд институција од тако важног значаја која, вршећи своју функцију, може ограничити бахатост извршне власти или самовољу законодаваца, који, усвајајући законе са неуставним одредбама, крши Устав", навео је Слијепчевић.

(Танјуг)