Драгана Кањевац: Новине су мртве, живело „билтенарство“

Ево нама радости и лепих последица љубави према апсолутним владарима! Новинарство и новине су мртви – живели билтени и билтенарство!

Нема више оних керефека да, као, новинари праве приче на основу догађаја, података и извора – превазиђено брате. Држава има једног главног уредника а билтени лепо преносе шта је он реко да се пренесе.

За оне који нису упућени у основе билтенарства, неколико основних напомена. Постоје две врсте билтена, тј билтенизованих медија: хорски билтени и ударне песнице.

 Хорски билтени су под диригентском палицом главног уредника Србије – постоји начелни договор шта треба да се пева а шта никако не иде на репертоар. Може звучати слично медијској ситуацији у сфрјоту, али немојмо се заваравати.

У некадашњој држави било је случајева да паметни уредници покушавају да протуре истину а да глодур Тито не провали. То је било још увек време новинарства. Сада, у билтенарству нема таквих глупости – има да буде како каже главни баја, иначе збогом спонзори, збогом стогодишње уредничке фотеље..ко је луд, следи му Армагедон.

Ударне песнице су они прави билтени.То су дела миљеника и главних пропагандиста главног уредника Србије. Дакле ту је она суштина, есенција коју српски уредник жели да показе јавности. То треба гледати и читати. Јер, осим што ћемо сазнати праву истину, видећемо кога је уредник медија у Србији изабрао да шири реч о њему. А изабрао је баш неке боземеопростиисаклониисацувај.

Хитлер је имао дипломираног филозофа Гебелса и чудновату Лени Рифенштал – пропагандисте врхунског квалитета. Онај Блер имао је дијаболичног али учинковитог Алистера Кемпела. Па чак је и несретни Тадић имао хиперинтелигентног Шапера…

Ударна песница пропаганде поверава се оним најпаметнијима и најобразованијима. Бринем за црног Александра, јер са оваквим умовима које је изабрао по систему бућкала, стрепим да ова његова владавина ‘неће да може’, што рече мој комшија Дуле Јагодинац.

(Блог Драгане Кањевац)