Драган Ђилас председник КСС-а, Душан Ивковић остаје селектор

Градоначелник Београда Драган Ђилас изабран је за новог председника Кошаркашког савеза Србије (КСС). Ђилас је једногласно изабран на данашњој Скупштини савеза. Он је поновио да има четири циља: враћање кошарке где јој је место - на стазе успеха, оживљавање регионалних кошаркашких центара у Србији, омасовљење кошарке и популаризација женске кошарке, како би била у истом рангу са мушком.
"Први циљ је добро функционисање Савеза до Олимпијских игара у Лондону", рекао је он.
Нови председник именовао је одмах четворицу потпредседника и дао им задужења. Дејан Бодирога биће задужен за репрезентативне селекције, Дејан Томашевић за такмичења, Ана Јоковић за женску кошарку, а Вук Митровић за маркетинг. "Изабрао сам људе који неће бити само потпредседници, него оне који хоће вредно да раде", рекао је градоначелник Београда. Ђилас је функцију председника КСС-а наследио од Драгана Капичића, који је изабран 2007. године.

Ђилас рекао је да ће Душан Ивковић остати селектор мушке репрезентације Србије. Он је то рекао новинарима у првом обраћању по избору за новог председника КСС-а.

Ђилас је оценио да он и његов тим имају добру основу за рад, наслеђену од претходне руководеће гарнитуре, и додао да је сигуран да ће испунити план у четворогодишњем мандату. Ђилас је захвалио на поверењу делегатима Изборне скупштине КСС, која је одржана у београдском хотелу "М", уз напомену да је његов претходник на челу српске "куће кошарке" Драган Капичић са сарадницима успео да наш тофејни спорт "врати на право место резултатским успесима". "Био сам огорчен када је пре пет година, на шампионату света у Јапану, репрезентација Србије и Црне Горе ушла у одлучујућу утакмицу са Шпанијом без намере да се бори за победу", истакао је Ђилас, који се сложио са оценама у јавности према којима је финансијска ситуација у Савезу "веома лоша".
Градоначелник Београда прецизирао је да је новом руководству КСС-а у наслеђе остављен дуг у износу од 100 милиона динара и најавио да ће у наредном периоду приоритет бити "обезбеђивање нормалних услова за припреме свих репрезентативних селекција".
"Циљ нам је да од нашег Савеза створимо стабилну организацију и да га поставимо на 'здраве ноге'. Верујем у свој тим и искуство Боре Станковића и осталих спортских радника који увек могу да нам буду од користи", поручио је Ђилас. За разлику од његовог претходника Капичића који је, како је рекао, "уложио много времена" у данас окончаном мандату, нови челник КСС-а ће бројне дужности расподелити са најближим сарадницима.
"Већ сада сматрам да ћемо, осим основних циљева, имати времена и за додатне пројекте. Планирамо да ревитализујемо свима добро познате регионалне центре и вратимо их у центар дешавања у домаћим оквирима", нагласио је Ђилас, честитајући људима из ваљевског Металца и крагујевачког Радничког који су и без помоћи Савеза успели у томе.
Он је напоменуо да ће му један од циљева бити "промоција кошарке", појаснивши да то подразумева "омогућавање свима који желе да се баве тим спортом". "Морамо бити свесни да су нас у овом тренутку неки спортови престигли и да су се изборили за већу присутност међу децом", истакао је Ђилас и додао да му посебно смета "клубаштво".
Према његовим речима, "тензије у домаћој кошарци морају да се смање", а међу онима који прате дешавања у том спорту требало би да се "мање прича о сукобима, суђењу и ружним стварима".

Први позитиван корак Ђилас и његова администрација у Савезу направили су још пре формалног преузимања функција, с обзиром да је нови председник КСС-а делегатима Скупштине потврдио да Душан Ивковић остаје селектор државне репрезентације.
"Причао сам неколико пута са Ивковићем и никада нисмо разговарали о новцу и неизмиреним обавезама", рекао је Ђилас, закључивши да ће свако у његовом тиму осетити сатисфакцију када уради нешто добро за будућност српске кошарке.

Изабрани органи КСС-а

На предлог Ђиласа Скупштина Кошаркашког савеза Србије изабрала је четири потпредседника - Дејана Томашевића, Дејана Бодирогу, Ану Јоковић и Вука Митровића.
Према раније предоченом плану, Бодирога ће бити задужен за мушку кошарку, Томашевић за такмичарски део, док ће се Митровић бавити маркетингом и финансијским обавезама. Посао Јоковићеве биће брига о развоју женске кошарке. Председник и потпредседници биће уједно и чланови Управног одбора наше кошаркашке организације.
За разлику од досадашње делегатске праксе, у саставу Управног одбора КСС према новом Статуту важиће полумандатарски систем власти. То значи да ће половину чланова извршног тела чинити кадрови које је именовао председник, а осталу четворицу бира скупштина. Поред Ђиласа и четворице потпредседника, Управни одбор у наредне четири године чиниће Зоран Стевановић, Душан Елезовић, Дејан Димитријевић и Вуле Вуковић.
Одредбама новог Статута раздвојене су функције челног човека Савеза, који ће предводити Управни одбор, и председника Скупштине. На чело Скупштине дошао је Драган Гачић. У Надзорни одбор изабрани су Влада Илић (председник), Радослав Стефановић и Зоран Геров.

Ђилас је 20. председник у историји Кошаркашког савеза. Најдуже се на челу, тада југословенске "куће кошарке", задржао Данило Кнежевић, који је био први човек Савеза пуних 15 година - од 1950. до 1965. Међу бившим председницима националне кошаркашке организације издваја се и Миодраг Бабић, који је два пута обављао ту функцију - од 1987. до 1989. у Југославији и од 2003. до 2005. године у Србији и Црној Гори.
Сви досадашњи председници Кошаркашког савеза:
Иван Поповић (1948 - 1949)
Милојко Друловић (1949 - 1950)
Данило Кнежевић (1950 - 1965)
Радомир Шапер (1965 - 1973)
Радослав Савић (1973 - 1977)
Владимир Пезо (1977 - 1980)
Божина Ћулафић (1980 - 1981)
Мехмед Доброћани (1981 - 1982)
Васил Тупурковски (1982 - 1983)
Петар Брезник (1983 - 1985)
Небојша Поповић (1985 - 1987)
Миодраг Бабић (1987 - 1989)
Угљеша Узелац (1989 - 1991)
Веселин Баровић (1991 - 1995)
Небојша Човић (1995 - 1997)
Драгослав Ражнатовић (1997 - 1999)
Желимир Церовић (1999 - 2003)
Миодраг Бабић (2003 - 2005)
Горан Кнежевић (2005 - 2006)

(Дневник)