Драган Ђилас: Исти тим ће водити Београд и у наредном периоду

БЕОГРАД - Биће посла! Градоначелник Београда и заменик председника Демократске странке Драган Ђилас у ексклузивном интервјуу за Курир одговара на сва актуелна питања, али и открива који су му планови за наредни период.

►За разлику од многих, бежите од премијерског места иако бисте странци донели више гласова својом кандидатуром. Зашто?

- Никад не бежим ни од чега, скачем и у воду и у ватру још откад сам тражио оставку Милошевића па све до данас. Мислим да ми ови што гурају причу о функцији премијера само повећавају број непријатеља и отежавају рад. Ја сам градоначелник Београда и то је огромна обавеза, али и част и привилегија. Сигурно је да имам амбиције да једног дана будем председник владе, али желим да завршим ствари које сам започео.

►Започели сте и пројекат „Бус плус“, који је подигао доста прашине. Зар тај посао није могао да ради ГСП?

- Увели смо „Бус плус“ да бисмо направили бољи превоз у Београду и сачували „Градско саобраћајно предузеће“. Данас градски превоз субвенционишемо из буџета са 100 милиона евра. То је 15 одсто нашег буџета, а ГСП и даље прави озбиљан минус и то, једноставно, не може да се издржи. Да повећавамо цену карата у оваквој беспарици - бесмислено је. Зато уводимо систем који постоји у десетинама градова широм света и који треба да омогући бољи квалитет превоза и већи приход ГСП. Сада сваки аутобус има ГПС уређај, што спречава сваку потенцијалну малверзацију с наплаћивањем од Града вожњи које нису обављене. Информацију о сваком аутобусу који се покварио сада имамо исте секунде, па смо у ово време ниских температура таква возила брзо замењивали резервним. Већ средином марта грађани ће у свој телефон моћи да укуцају број станице на којој се налазе и да за неколико секунди добију податке о томе колико је аутобус који чекају удаљен од њиховог стајалишта. И то потпуно бесплатно.

►Кад смо већ код аутобуса, хоће ли бити нових? Многи и даље изгледају као руине.

- Улазимо у разговоре са ЕБРД о начину кредитирања куповине 400 нових аутобуса, плус 50-60 нових годишње од „Икарбуса“, како бисмо сачували ту фирму. То је око 600 нових возила у две године, уз нове тролејбусе и трамваје. И то је доказ да не продајемо ГСП, него радимо управо супротно. С радницима и менаџментом правимо од ГСП европску и светску фирму. А све што од грађана тражимо је да купе картицу и приликом уласка је прислоне на читач картица - тај чувени валидатор.

►Многе људе нервира неразумљивост новог система. Не чују се добро најаве станица.

- Сваки систем, кад се уводи, има своје проблеме. Неко ће рећи да су аутобуси крнтије, а ви „ово“ уводите. Нису сви, али сваки трећи јесте, да будемо поштени, и све ћемо их заменити за две године. Имамо савремене трамваје, тролејбусе, купили смо десет гасних аутобуса. Грађани би хтели да то иде брже, али све зависи од средстава. Морамо бити свесни да вожња мора да се плати, јер ћемо само тако доћи до бољег превоза. Чињеница је да имамо 700.000 запослених у Београду, а да смо досад продавали само 150.000 маркица за запослене.

►Рекли сте да нови мост кошта 140 милиона евра. Колико кошта заједно с већ урађеним приступним саобраћајницама?

- Под пуном контролом европских банака и уз надзор за тај посао најчувеније светске фирме „Луис Бергер“, сам мост коштао нас је 140 милиона, 20 су улазне и силазне рампе. На цео пројекат моста с приступним саобраћајницама досад је потрошено око 200 милиона евра. Узмимо за пример Газелу. Приступне саобраћајнице почињу од петље код пумпе „Змај“. До почетка моста имамо километре пута и петље за Бежанијску косу, Тошин бунар, код Генекса, па две нове петље код Арене и тек онда петље код Сава центра и улазак на мост.

Тако ће бити и с Мостом на Ади. Очекује нас Булевар до Тошиног бунара с једне стране и реконструкција Булевара патријарха Павла, тунел испод Сењака с друге стране... Нормално је да се све то гради, како би сви грађани имали приступ мосту. Тако ће бити и с метроом, почетком следеће године расписаћемо тендер за извођаче радова. Увелико радимо обилазницу, деоницу Батајница-Добановци, део од Ибарске до Авалског пута с мостом од 650 метара и тунелом Стражевица, најширим тунелом који је икад направљен у Србији... И све то раде 90 одсто домаће фирме! То је процес развоја Београда који нико не може да заустави.

►Раније је било много проблема с грађевинским дозволама. Како сада ствари стоје?

- Издали смо дозволе за око милион квадрата. Да се толико изградило, груба процена је да би за куповину тих квадрата било потребно око 1,5 милијарди евра. Да ли заиста мислите да има пара у сламарицама и банкама да се купе сви ти квадрати? Овде нису проблем грађевинске дозволе, које се издају у просеку за 130 дана, већ недостатак пара.

►Колики је проблем у Београду то што нико нема пара и ништа не купује?

- То је проблем и Србије. Постоје два концепта изласка из кризе. Један је апсолутна штедња, из које не знам шта као вредност може да настане, а други је да се угледамо на то како је из кризе, дубље него што је наша, изашла Аргентина. Они су успели да сачувају ниво унутрашње потрошње. Са смањењем потрошње смањује се производња и улази се у рецесију... Мора да се штеди на јавним набавкама, не може сваки државни секретарчић и помоћник да има возача и ауто. А не на платама и пензијама. Медицинска сестра има плату 28.000 динара и негује непокретне болеснике, а лекар има 54.000. Где ту да се уштеди?!

►Да ли је идеја да се смање доприноси?

- После избора морамо да видимо која ће стопа ПДВ бити адекватна за наше услове. Мислим да је Европа мало „полудела“ са овим стопама од 25 или 27 одсто. Треба смањити порез на плате, али тако да се повећа зарада, а не да власници фирми то задрже за себе. Морамо да уђемо и у разговоре с компанијама у којима је држава мањински власник како бисмо почели да узимамо дивиденде. Има доста ствари које у релативно кратком року могу да се промене и дају ефекте. Морамо од целе Србије направити оно што је већи део Београда, али и ми имамо проблеме. Зато у следеће четири године хоћу да се бавим повећањем запослености у Барајеву, Младеновцу и другим општинама које трпе. Наиме, оне су део престонице, па не добијају субвенције за запошљавање, а у тим општинама имамо велики број незапослених. Морамо да се изједначимо, рецимо, са Инђијом, по условима који се за новозапослене добијају од државе.

►Незапосленост је велики проблем Србије, стотине хиљада људи је остало без посла због кризе.

- Економска криза била је неким људима изговор да смање број запослених. Ако је то био услов да фирма опстане, онда је оправдано. Тамо где је то урађено да би власник усред овакве кризе задржао исти профит или га повећао, није ни оправдано ни морално.

Много је повика на јавна предузећа кад је реч о вишку радника. Не треба проглашавати људе технолошким вишком, осим ако је то услов да компанија преживи. О тим људима ће држава опет морати да брине кроз разне социјалне мере.

Један синдикални вођа ми је рекао најпаметнију ствар коју сам чуо последњих година - сваки човек који постане технолошки вишак у предузећу постане вишак и у породици и уопште у животу. Потпуно се слажем с тим. Морамо се заједно борити за све те људе, јер они имају своје име и презиме, нису бројеви.

Најважније је довести праве менаџере

- Највећи проблем српске привреде су јавна предузећа, тачније менаџмент. Ми смо довели прави менаџмент у ПКБ, фирму која је била у минусу 100 милиона евра - годинама нису плаћали порезе и доприносе на плате. Сад купујемо нове машине, правимо нову фарму са 2.000 крава, омогућићемо сигуран пласман свим београдским пољопривредницима... Залажем се да се донесе закон који ће спречити да се у предузећима деле политичке функције. Не треба да бежимо од тога да кандидати пролазе озбиљна тестирања и да у тај процес укључимо фирме које се искључиво баве тиме и тај посао раде за највеће светске компаније.

Морамо да доведемо што квалитетније људе, јер се у странкама налази пет одсто становништва, и немогуће је да оне имају више стручних људи него што их је у 95 одсто остатка Србије.

Исти тим ће водити град и после избора

►Према истраживањима, ДС је јачи од СНС у Београду, али у Републици је друга прича. Да ли ће иста коалиција владати Београдом и после избора?

- Мислим да Палмин концепт - да сви треба да буду власт - није реалан, али има у том предлогу и доста логике. Да имамо нормалну ситуацију, много више бисмо се договарали о свему, али овде се све своди на партијске одлуке. Локал омогућава да се изађе из те страначке приче, јер се овде бавимо животним, а не политичким питањима. И зато ми је тај предлог градоначелника Јагодине мање-више океј. Што се Београда тиче, овај тим ће наставити да води град и у наредном периоду, с тим што смо отворени и за учешће других странака у власти с нама.

Спремамо се за Бразил

►Кошарка је помало у сенци у односу на друге спортове.

- Шта да радимо, изабрали су погрешног председника (смех). Многе ствари које су лоше рађене покривене су добрим резултатима, али у Литванији нам се све лоше спојило на једном такмичењу. Тако је то у спорту. Имамо квалитетне младе играче и сад морамо да наставимо да градимо репрезентацију прво за ЕП у Словенији, а потом за Олимпијаду у Бразилу.

(Курир)