Драган Човић: Попис у БиХ ни на који начин не може угрозити РС и српски народ

БиХ је и српска и хрватска и бошњачка и тако ће остати без обзира на то шта ко очекивао од пописа у политичком или неком другом смислу, истиче у интервјуу за “ЕуроБлиц” Драган Човић, хрватски члан Председништва БиХ.

Он сматра да резултати пописа ни на који начин не могу угрозити позицију РС и српског народа и тврди да ће се одлучно успротивити сваком покушају да се попис искористи на неки неуставан и злонамеран начин, који подстиче поделе и враћа БиХ у прошлост.

Како коментаришете противљење РС објављивању резултата пописа?

Попис становништва је од самог почетка схваћен као врло значајно политичко питање и атмосфера уочи пописа подсећала је на прве вишестраначке изборе 1990. Од самог почетка превладава погрешно размишљање да ће национална слика земље, након пописа, утицати на унутрашње односе и да ће у својој директној примени, једне довести у повољнију позицију у односу на друге или треће. Као члан Председништва у обавези сам штитити поредак и уставност БиХ и потпуно сам чврст у том опредељењу. То подразумева и то да мера уставне конститутивности не може бити бројност неког народа. Нико неће полагати више права на све оно што је заједничко у овој земљи, нити ће имати више аутономије од других без обзира на бројност и на ком се нивоу она посматрала. Статус конститутивности је задана вредност и трајна уставна категорија.

Осуђујете ли изјаву бањалучког бискупа Фрање Комарице у којој је Бањалуку поредио са Блајбургом?

Верујем како сте у мом дугогодишњем политичком раду приметили како изјаве верских великодостојника никад нисам коментарисао, па самим тим нисам дошао у искушење коментарисати нити недавну изјаву реиса Кавазовића, па тако ни изјаву бискупа Комарице. Оно што желим рећи о оцу бискупу, је то да га као човека који живи и промиче веру  дубоко ценим и поштујем. Бискуп Комарица већ дуго са својим верницима дели њихову судбину, у добру и у злу. Разумљиво ми је његово незадовољство процесом повратка верника на тим просторима, те немогућности да се након низа година учврсти њихова перспектива. У том светлу посматрам и емотивне изјаве бискупа Комарице. Једно је сигурно, полемике о прошлости нас неће одвести нигде јер се очито с њом не можемо носити на један рационалан начин, тако да ћемо ту увек бити на губитку. Желим да се окренемо садашњости и будућности. Дубоко сам уверен да је добронамеран разговор лек за све.

Да ли Бакир Изетбеговић нарушава односе у Председништву БиХ својим личним ставовима, посебно према Србији?

Немам обичај путем медија коментарисати рад колега, јер се то врло често извуче из контекста. Радије њима директно говорим шта о њиховим конкретним потезима мислим. Искрени и чисти односи су темељ исправне политике. Чињеница је, с друге стране, да увек има прегршт осетљивих питања и тема које се могу искористити за полемику у различите политичке сврхе. Важно је не подлећи тој атмосфери и уздићи се изнад реторике која је постала специфично популистичка за ове просторе. Лично сматрам да сви морамо уложити додатне напоре да регионалном дијалогу дамо бољу квалитету. То је нешто што подразумева наш европски пут и са наше стране морамо бити коректни према суседима. Њихов наступ или реакција на наше поруке је њихова одговорност и ствар њихове презентације. На крају крајева односи у регији и према суседним земљама се преламају у БиХ и ми то врло добро осетимо у институцијама.

Верујете ли да ће Мостарци овај пут бирати своје локалне представнике?

Дубоко сам уверен у позитиван исход. За договор о тако важним питањима никада није касно. Стога фактор времена, премда важан у контексту надолазећих избора, секундаран је у односу на квалитет решења до којих желимо доћи. Та решења би требао да омогуће спровођење одлуке Уставног суда као позитиван пример могућности постизања унутрашњег консензуса. Тиме ће се створити претпоставке да Мостар у будућности расте и развија се као локална јединица са задовољавајућим нивоом унутрашње интеграције у којој се на интелигентан и промишљен начин штите и промовишу мултиетничност и интереси свих грађана. Охрабрује да у том делу нема узаврелих страсти иако смо већ дубоко у изборној години. Имамо континуитет мултилатералних разговора у које су у различитим фазама и различитој мери укључени сви заинтересовани актери, што улева наду и оптимизам да можемо ускоро доћи до решења.

Да ли су уставне промене у Федерацији БиХ, које су рађене под патронатом америчке администрације – пропале?

Иницијатор је неоправдано поставио веома уске оквире за вођење јавног дијалога, стављајући по страни питања територијалне реорганизације Федерације у функцији успостављња институционалне равноправности конститутивних народа. То је унапред лимитирало могући домет тог пројекта. Радна група која је ангажована од стране Амбасаде САД је изнедрила предлоге. Међутим, остала су без одговора суштинска питања и проблеми који заправо онемогућавају Федерацију да продише пуним плућима као федерално-демократски ентитет. Стварна претпоставка решавању ових питања је успостављање институционалне равноправности која је у протеклом периоду озбиљно нарушена на штету Хрвата. Ту су пре свега потребне промене које ће елиминисати могућност мајоризације, прегласавања, доминације и избегавања консензуса. Хрватско питање је парадигма уставне проблематике, не само у Федерацији већ и на нивоу БиХ.

Када ће бити спроведена Декларација ХНС којом се у БиХ тражи више федералних јединица, од којих би једна била са хрватском већином?

Тај позив је и даље актуелан и увек је важно нагласити контекст у којем је артикулиран, а то су околности елиминације Хрвата као политичког субјекта из свих процеса одлучивања на нивоу Федерације почетком 2011. Будући да је систем заказао по питању заштите конститутивности хрватског народа уследио је легитиман ван-институционалан одговор. Отуда и декларација чији је садржај у том делу актуелан док год постоји неко ко рачуна на могућност изборног инжењеринга којим би се Хрвате поновно гурно на маргину.

Да ли би та федерална јединица заправо представљала трећи ентитет?

Више пута сам казао да је трећи ентитет само једно од потенцијалних решења којим би се увела симетрија. Међутим, нама није потребна симетрија ентитета већ национална симетрија у смислу уједначености права Хрвата као конститутивног народа. Стога и није неопходно да њихов број буде три нити је чак неопходно да то уопште буду ентитети. Уставно преуређење које сте споменули само је један од могућих одговора на решење хрватског националног питања у БиХ. Симетрично федерално уређење БиХ можемо препознати кроз сигнале које имамо из ЕУ, па и када је у питању амерички Конгрес да хрватско питање потпуно оправдано заслужује посебну пажњу. Наглашавам ту није циљ поделити било што, циљ је оснажити, ојачати БиХ на начин да сва три народа уживају макар приближно исти комодитет и могућности у свим подручјима живота.

Да ли Вам је жао што у власти БиХ не учествује СНСД Милорада Додика?

Размишљања те врсте не бих доводио у везу са осећањима било жаљења или радости, већ са политичким ставовима утемељеним на уставним начелима. За сваки политички систем, посебно овако деликатан какав имамо овде, пресудна је политичка воља, а она се може градити само у оквирима широке укључиве коалиције формиране на основу јасних уставних принципа и с јасним привредним и друштвено-политичким циљевима. Односи политичких снага у РС су након прошлих општих избора били прилично избалансирани, тако да су у већој или мањој мери легитимни били и Савез за промене и коалиција на челу са СНСД. Као што знате, СНСД је формирао власт у том ентитету, а Савез ушао у Савет министара, што је донекле отежало сарадњу државног нивоа и РС.

Наведите конкретне резултате актуелне власти на нивоу БиХ којим сте задовољни?

Задовољан сам чињеницом да је процес евроатлантских интеграција деблокиран након дуже времена. Знамо шта нам је чинити, којом динамиком и редоследом идемо, а потпуно од нас зависи колико брзо ћемо се кретати у том смеру. Имамо низ мера донесених у оквиру реформске агенде, на свим нивоима, у циљу рационализације запошљавања, смањења јавних расхода за институције БиХ, регулације парафискалних намета... У најкраћем - институције раде свој посао с тим да посебну пажњу треба посветити контроли имплементације законских решења како би она потпуно заживела.

Да ли је реално да БиХ почетком 2017. добије статус кандидата за ЕУ?

Дубоко сам уверен да јесте. Очекујем да ће Веће ЕУ у што скорије време уврстити захтев БиХ за чланство у ЕУ на дневни ред. У међувремену на интерном плану теку припреме за очекивани упитник који требамо схватити као свеобухватну евалуацију и самопроцену наших способности да се као држава у целини крећемо ка ЕУ.

(Блиц)