Хроника

Др Драган Делић: У Србији је деценијама трајало хорско ћутање лекара, они су све јасно рекли својим писмом и тачно су се одредили - то није политички став; СЗО је слао веома корисне препоруке које ми нисмо испоштовали

Штампа
недеља, 02. август 2020.

Споро учимо и онда заборавимо оно што смо научили. Наш проблем је што сви о свему знамо и сви о свему причамо. И нико никоме не верује. Постоји 'море' свезналица и експерата и мудраца, и сви причају о свему. Мене посебно нервира када лекари других специјалности који немају додатних тачака са овом проблематиком наступају са пуно ауторитета и говоре о свему томе. Не постоји подела ко је за шта задужен и ко о чему може да прича", изјавио је у Новом дану Др Драган Делић, инфектолог и бивши директор Клинике за тропске и инфективне болести.

Он је оценио да су надлежни погрешили са препорукама након првог таласа пандемије и да је због тога дошло до скока броја заражених и умрлих.

“Већина нас указивала је на реалну опасност даљег ширења инфекције. За мене је пандемија пут са пуно раскрсница, и када дођете на раскрсницу треба одабрати прави пут. Бојим се да на неким раскрсницама нисмо одабрали најбољи пут, него смо кренули погрешним. Ми смо у мају имали 2.400 инфицираних особа, у јуну 3.100, а сада скоро 11.000. Ту се нешто десило. Сећате се да смо имали доста строге мере које су дале резултате. Током ноћи, по мени стручно неоправдано замењене су на бази информација и препорука. Показало се да је то била грешка”, наводи Делић.

Додаје да грађани то нису прихватили, и да су се те нове мере показале као погрешне.

“Због тога имамо четири и по пута више инфицираних у протеклом временском периоду. Такође и велики број умрлих. Очито је то била грешка. Оно што мене посебно брине је да све ово време немамо једну свеобухватну, стручну, свестрану анализу пандемије и ситуације”, каже Делић.

Према његовим речима, због тога се и дешава да на конференцијама за штампу Кризног штаба новинари на постављена питања не добијају одговоре.

“У овом тренутку кажу да је та епидемиолошка крива спљоштена. Међутим, било би позитивно да је то 30 до 50 на дневном нивоу. Али, ми имамо преко 330. Очекујем од епидемиолога да дају анализу зашто је то 330. Доживљавам као да имамо брану која негде пропушта. Волео бих да ми епидемилози кажу где она пропушта, колико пропушта и ко је одговоран за то”, истиче Делић.

У Србији деценијама било хорско ћутање здравствених радника

Он каже да би такође волео да зна у којим градовима и у којим домовима здравља је проблем.

“Нема анализе где су те наше слабе тачке. Ако не знате слабе тачке, онда ни противепидемијске мере неће бити валидне. И брине ме непостајање анализе постојеће ситуације са оперативним мерама”, наглашава он.

Сматра да би чвршће и одређеније мере дале резултат.

“Људи воле да виде извесност, да неко размишља о проблему. Све оно што смо до сада слушали не доноси резултате. Очито ту нешто недостаје у комуникацији и поверењу”, подвлачи Делић.

Каже да постоје теренски и кабинетски епидемиолози.

“Можда је у овом тренутку потребно више теренских епидемиолога који би валидне информације упућивали према Кризном штабу и на основу чега би могло да се одлучује. Уколико их нема, онда постоји проблем у информацијама које се сливају ка Кризном штабу.

Делић сматра да је на почетку пандмеије СЗО слао слабе поруке земљама, али да је након тога упућивао веома корисне препоруке, које ми нисмо испоштовали.

“Ми нисмо испоштовали постепено и селективно укидање мера, а то је било решење у мају. Да смо то послушали, мислим да бисмо много боље прошли. Треба слушати СЗО и користити искуство земаља које су много успешније од нас”, поручује Делић.

Похвалио је здравствене раднике у Србији за које је навео да су на својим леђима изнели терет пандемије. Такође, поздравља и отворено писмо које је упућено властима и Кризном штабу.

“У земљи Србији је деценијама било хорско ћутање здравствених радника. Они су све јасно рекли својим писмом. Тачно су се одредили. Очекујем адекватну реакцију државе. То није политички став. Разговарао сам са младим лекарима и то је искрена брига да се нешто промени у интересу болесника, односно државе. То треба тако схватити, не као политизацију. Треба са тим људима поразговарати и видети у чему је проблем. Треба послушати људе који су у првим борбеним линијама против инфекције”, истакао је Делић.

Он је навео да би морали након пандемије да много научимо, и да извучемо закључке, јер у противном сматра, “ништа боље нисмо ни заслужили”.

(Н1)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]