ДПС: Митрополит Амфилохије подрива мултиетнички склад у Црној Гори

 Црногорска владајућа Демократска партија социјалиста осудила је реторику митрополита црногорско-приморског Амфилохија током божићне литургије у Подгорици.

ДПС је оценила да реторика митрополита Амфилохија "подрива мултиетнички и мултиконфесионални склад" и позвала надлежне државне органе да утврде да ли има елемената говора мржње.

"Позивамо митрополита Амфилохија да упути извињење верницима ЦПЦ-а и свим грађанима Црне Горе због скаредних, примитивних израза током литургије у Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици", наводи се у саопштењу партије председника Мила Ђукановића. 

Амфилохије је током божићне литургије назвао Црногорску православну цркву (ЦПЦ) "аутофекалном", а црногорску власт оптужио за "бројне грехове", издвајајући "стварање лажне цркве, признање лажне државе на Косову и Метохији и увођење санкција Русији". 

"Митрополит СПЦ Амфилохије Радовић још једном је, и то на дан најрадоснијег хришћанског празника, показао да његово политиканство има примат над основним начелима хришћанских вредности", навео је ДПС. 

ДПС је оценио да је митрополит црногорско-приморски злоупотребио "по ко зна који пут свој положај како би омаловажавао вернике ЦПЦ-а, ширио нетрпељивост и слао политичке поруке, које подривају мултиетнички и мултиконфесионални склад, који представља темељну вредност Црне Горе". 

Амфилохијеву изјаву оштро је осудио део јавности у Црној Гори, а омбудсман Шућко Баковић ју је оценио као "крајње неприхватљиво вређање верских и националних осећања". 

Односи између власти у Црној Гори и Српске православне цркве последњих месеци су нарушени. Летос је патријарх Иринеј казао да је положај СПЦ у Црној Гори "гори него у време окупације Османлија", а да је положај Срба "гори него у време НДХ". 

Подгорица је тражила извињење патријарха СПЦ-а, што он није учинио, а изјаве црквених поглавара СПЦ окарактерисала као притисак уочи доношења новог Закона о верским слободама. 

Тај закон је у форми нацрта и предвиђа да се држави врати сва црквена имовина која јој је припадала до 1920. године, чиме је посебно "погођена" СПЦ која одбија да учествује у припреми тог акта око кога је, како наводе у Влади, постигнут висок степен сагласности.

(Бета)