Докапитализација Комерцијалне банке увод у продају!

Влада Србије је још у децембру 2009. потписала уговор са ЕБРД-ом и још три страна акционара у коме најављује приватизацију најзначајније домаће банке

Приватизација Комерцијалне банке најављена је још 17. децембра 2009. године у документу који је Влада Србије тада потписала са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД) и међународним институцијама IFC, DEG и „Svedfund internacional"!

У уговору акционара везаном за докапитализацију банке, који је у име Владе Србије потписала министарка Диана Драгутиновић, а у који је Пресс имао увид између осталог стоји да „је циљ Србије да приватизује Комерцијалну банку, што је наведено и у Стратегији за управљање акцијама банака у власништву Републике Србије за период 2009-2012, која је достављена Међународном монетарном фонду".

Овом уговору претходило је неколико закључака Владе Србије којима су прихваћени начин докапитализације и касније одлуке везане за Комерцијалну банку.

Као да изгубите државу

Сарадник антикорупцијског сајта Pištaljka.rs Иван Нинић, који се већ дуже бави питањем продаје Комерцијалне банке, оцењује да се из уговора акционара јасно види да ће држава то учинити, без обзира на докапитализацију, која је само увертира за крајњи циљ.

- Комерцијална банка треба да се докапитализује, а свако одлагање повећава нашу обавезу за 15 одсто годишње. Пошто је крајњи рок да се докапитализација заврши крајем наредне године, очекујем да ће Србија морати да плати око 115 милиона евра у то име. Све то је мање битно од тога што држава не жели да призна да планира да по завршетку докапитализације прода Комерцијалну банку. Када прочитате уговор, ако сте нормалан и поштен грађанин, нећете имати ни на секунд дилему да је намера државе да прода банку. И сада тврдити да држава ипак не планира да прода Комерцијалну банку више је него апсурд - каже за Прес Нинић.

Његова кључна замерка продаји је значај Комерцијалне банке, с обзиром на то да има око 10 одсто учешћа у банкарском сектору у Србији, мерено укупном активом.

- После Банке Интеза, то је најуспешнија банка. Све остале банке у којима држава има власнички удео су мизерне у односу на то колико је важно да Комерцијална банка остане у државном власништву - због пласмана кредита, кредитирања привреде, станоградње. Утицај на банкарско тржиште држава ће потпуно изгубити, а то је као да сте изгубили државу. Онда смо под тоталном контролом страних банака - тврди наш саговорник.

Бугарин: Није добро

Како Нинић оцењује, приватизација Комерцијалне банке је крај приче коју су започели Мирољуб Лабус и Млађан Динкић када су угасили четири домаће банке.

- Приватизацијом Комерцијалне банке завршава се процес уништавања банкарског сектора Србије и довођења страних банака на домаће тржиште. Такође, ова приватизација је и геостратешко питање. Јер, ЕБРД жели да се стратешки позиционира на Балкану. А то може да учини ефикасно само кроз куповину Комерцијалне банке. Не мора да на самом крају ЕБРД буде нови власник ове банке, али ће сигурно утицати на то ко ће бити њен купац. Као што ће имати значајан утицај на вођење финансијске политике у Србији. Коме то сада није јасно, нека иде да се умије - поручује Нинић.

Председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин каже да би Комерцијална банка по свим критеријумима требало да остане у државном власништву.

- Није добро да се она прода, а ако ће заиста да се иде на ту опцију, онда би тај проблем морао да буде предмет озбиљног промишљања. Верујем да би такав потез на српску привреду могао да има негативне последице. До сада је постојала стратегија да се та банка докапитализује и остане национална, државна банка. За мене би било прихватљивије да се она кроз докапитализацију дефинише као српска развојна банка, која би имала доминантну позицију када је у питању подстицај развоја домаће привреде - истиче Бугарин.

Он закључује да је најгори сценарио да се Комерцијална банка прода како би се покрила јавна потрошња.

Од министарке финансија Диане Драгутиновић, чији потпис стоји на уговору, у току јучерашњег дана нисмо успели да добијемо коментар, а како су нам рекли у њеном министарству, „министарка неће радити до понедељка". До закључења овог броја ни из Комерцијалне банке нису стигли одговори на питања која смо им послали.

Црно на бело... Факсимил уговора

Стратегија: Продаја у каснијој фази

У Стратегији за управљање акцијама банака у власништву Републике Србије за период 2009-2012. пише да продаја банака са државним власништвом следи после активности као што су: припрема и спровођење планова институционалне изградње, анализа економске оправданости припајања одређених банака и докапитализације.

- Поменутим активностима ће се јачати корпоративно управљање, унапређивати процедуре за управљање кредитним и другим ризицима, решавати питања ненаплативих кредита и пружати помоћ у интерној реорганизацији и побољшању пружања услуга клијентима, а на тај начин тежиће се повећању и очувању вредности државног учешћа у банкама. Продаја учешћа државе биће спроведена у каснијој фази, када се стекну повољнији услови на тржишту - пише у овом документу.

(Прес)