четвртак, 18. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дојче веле: Немачко-грчки сиртаки
Хроника

Дојче веле: Немачко-грчки сиртаки

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 28. фебруар 2015.

Лењи Грци, бездушни Немци? Оптерећујућа заблуда, у временима када су односи између ове две земље прилично затегнути - на разочарање оних који Берлин и Атину добро познају. Ево какво расположење влада у Берлину.

Када је сам Манфред Гренеберг често плеше сиртаки. Овај пензионер након што ујутру устане, пушта музику, шири руке, затвара очи и почиње плес. Једном седмично плеше са другим Немцима грчки плес - из страсти. Гренеберг објашњава: "Грчки плес функционише одлично у групи. Али Грци плешу и сањарски сами. То је за њих небеско царство."

Према његовом мишљењу на европском паркету се то одвија другачије. Тамо све земље треба да се држе једна друге, као у сиртакију, где се плесни партнери пријатељски држе на леђима. "Грчка неће напустити ЕУ", убеђен је Манфред. У актуелној дискусији о грчким дуговима међу политичарима стално се узима у разматрање излазак Грчке. Гренеберг је убеђен у супротно - да Грчка мора остати у ЕУ. Осим тога за њега је јасно: Требало би да уследи отписивање дугова овој земљи.

"Немачка не би могла да врати своје дугове"

"Став министра финансија Волфганга Шојблеа превише је тврд", сматра Гренеберг. "Грци немају снаге да врате своје дугове."

Грчка држава је тренутно задужена око 320 милијарди евра. Године 2012. приватни повериоци су морали да прихвате отписивање дугова, и земљи је тада опроштено око 100 милијарди. Немачка и друге земље еврозоне против су још једног отписивања дуга јер би исти оптеретио пореске обвезнике у еврозони.

Гренеберг напротив подсећа на то да је и сама Немачка једном профитирала од отписивања дуга. "Након Другог светског рата Немачка није могла да врати своје дугове. Без тога бисмо стајали прилично лоше." 1953. године бројне земље, међу којима и Грчка, опростили су Савезној Републици Немачкој половину дугова и одобрили дугорочно репрограмирање остатка дуга.

Упркос томе Гренеберг сматра: "Левичари у Грчкој не би требало да имају тако тешке речи и вређати друге." Нови грчки премијер Алексис Ципрас је понашање немачког министра финансија упоредио са понашањем колонијалисте.

"ЕУ треба Грчка и Грчкој треба ЕУ"

Руководилац туристичког бироа Рајнхард Шопнис није претерано радостан због слике коју Немци имају о Грцима. "Прва помисао на Грчкој је плажа, море, провод - младе више ништа не занима када је рич о Грчкој", каже он. А шта је са 2.000 година старом културом те земље? "Да ли је Акропољ је кафана?", то су га већ питали када је својим клијентима величао античке споменике грчких градова. "Штета, јер у Грчкој живе екстремно пријатни људи који желе да покажу своју домовину", прича Шхопнис.

Он сам је пре неколико година упознао отвореност и гостопримство Грка. Као туристичко одредиште у Европи, Грчка међутим, није у врху - али потреба за Грчком сеже натраг у прошлост. Ни Немци нису, како каже, зависни од грчких плажа. Али упркос томе: "ЕУ треба Грчка и Грчкој треба ЕУ", сматра овај привредник. "Не могу се Грци због економске кризе избацити из ЕУ", поручује он.

Недавно је један старији клијент у туристичком бироу свој одмор у Грчкој заменио за одмор у Шпанији рекавши да су за њега Грци превише лењи. "Сматрам то арогантним и то ме љути", каже Шопнис. "Грци наравно нису ништа више лејни него други Европљани."

"Ципрасова економска политика је само почетак"

Гркиња Елени Варополу познаје предрасуде које имају Немци. Ова театролошкиња и ауторка, на челу је грчке Фондације за културу у Берлину. У просторијама фондације на зиду је окачена велика фотографија немачког глумца Бруне Ганца. Директорка је желела ту фотографију јер га јако воли и цени као глумца. Реч је о делу грчког фотографа о филму "Прашина времена" који се приказује у Берлину. Грчка и Немачка, Варопулу жели да споји. Њена фондација је место где се окупљају млади уметници из обе земље.

Она сама већ 20 година живи у Немачкој, познајте обе земље веома добро. Сматра да не сме доћи до процепа - ни између Грчке и Немачке, али ни између сиромашних и богатих. "Ја сам на страни нове грчке владе", каже она. "Коначно се неко врло јасно изјашњава против политике штедње. Ако се превише штеди, то често погађа сиромашне и прави раскол у друштву. А ту је онда погодно место за десноекстремистичке снаге."

Напету атмосферу између Немаца и Грка, директорка фондације слабо примјћује: "У мом окружењу које окупља уметнике, интелектуалце и студенте, Немци и Грци се међусобно помажу". За њу је Ципрасова економска политика само почетак једног покрета против штедње у Европи.

Грчка је најавила да ће спровести реформе како би добила додатну финансијску помоћ од ЕУ. Обе стране су попустиле.

Гренеберг, који воли плес, каже: "У Грчкој постоје црноморски плесови, који су очајнички, скоро депресивни. Али постоје и радосни плесови са острва, који су елегантни и опуштени." Гренеберг се нада да ће лоше расположење између Немачке и Грчке ускоро проћи.

(Дојче веле)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер