четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дојче веле: Земље Балкана „у блоку“ да приступе ЕУ?
Хроника

Дојче веле: Земље Балкана „у блоку“ да приступе ЕУ?

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 17. септембар 2011.

Европски парламент подржава европску перспективу земаља Западног Балкана и залаже се за индивидуални приступ у оцени њихове припремљености за чланство. Ипак, у оптицају су и идеје о регионалном приступу.

Заговорник регионалног приступа ЕУ према земљама Западног Балкана, односно да те земље „у блоку“ приступе Унији, јесте и словеначки посланик Јелко Кацин, известилац ЕП о напретку Србије. У дебати о Косову у Европском парламенту он је аргументовао да се „само на тај начин региону може донети стабилност и просперитет“.

 „Пре свега желим да бар једна од држава Западног Балкана има статус земље која преговара. Нама није ни од какве користи ако Македонија већ шест година има статус кандидата, без датума и без преговара о чланству. Зато сада улажемо огромну енергију да Црна Гора добије датум за преговоре, чиме би читав Западни Балкан остао у центру интересовања европских посланика и европских институција“, појашња Јелко Кацин у изјави за ДW.

Ако Македонија, у спору око имена са Грчком, до краја месеца не нађе некакву формулу, Кацин сматра да треба поставити питање, какав је смисао њеног статуса земље кандидата за чланство у ЕУ.

Идеје Кацина ипак нису довољно јасне за неке од његових колега. Јер Европски парламент и читава ЕУ до сада су се залагали за индивидуални приступ према свакој земљи, оцењујући њен напредак и инсистирајући на регионалној сарадњи.

 „Не знам ста хоће да каже својом идејом о регионалном приступу, јер свака земља има своје проблеме, који се не могу упоређивати са проблемима суседа. Ми смо у Европском парламенту увек говорили да би свако требало да буде оцењиван према сопственим заслугама и напретку“, рекла је за ДW немачка посланица у европском парламенту Дорис Пак.

Пак је више забринута да се проширење ЕУ не нађе у другом плану због кризе са којом се суочава Унија: „Економска криза је једна ствар, али ако се занемари политика заштите природне околине, образовање или проширење Уније – то неће никоме бити од помоћи. Потребно је радити на проширењу и помоћи земљама у региону, свакој према њеним потребама. Сад је јасно да ће Хрватска постати чланица, али не видим да ће се ускоро нека друга земља наћи пред вратима ЕУ. Због тога им треба помоћи да се приближе, јер ће то трајати дуго, много дуже него што неки политичари то кажу становништву“, оцењује Дорис Пак.

(Дојче веле)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер