Дојче веле: Трамп – успех простог и агресивног

 Очи света ће у уторак ће бити упрте у САД јер је Трамп конгресне изборе претворио зу гласање о њему самом. Исход се не зна. Али, јасно је да је Трамп већ у великој мери променио САД, сматра Инес Пол.

Постоје опкладе које не желимо да добијемо. Након годину дана интензивних репортажа и путовања САД-ом, моја прогноза резултата председничких избора је јасно одударала од општеважећег мишљења. Мени је било јасно да Доналд Трумп има веома добре шансе да се усели у Белу кућу. То се и десило. Добила сам флашу бурбона.

Пријатељ и непријатељ

Сада, две године касније, поново су избори у САД. Овај пут није у питању избор председника, већ регионалних посланика који се бирају у оба дома Парламента. Али у Америци Доналда Трампа на политичкој бини се не дешава ништа шта с њим нема везе. Он се интензивно укључио у изборну кампању још интензивније радећи на својој агенди која свет дели на пријатеље и непријатеље. Тако је, на пример, на границу са Мексиком послао више војника него што их је стационирано у Ираку.

При томе је овај председник олакшао борбу својим противницима. Његов прост и агресиван стил, његова претеривања и његове лажи поуздано провоцирају. Они које је напао не остављају га без одговора. То га одржава у форми и спречава демократе да се коначно усредсреде на себе и на своје ново персонално и програмско усмерење. И док се узнемиравају и љуте због сваког Трамповог твита, пропуштају прилику да створе кандидата који би за две године, уз харизму и избор правих тема, спречио Трампа да добије још један председнички мандат.

Ово је нарочито опасно у двопартијском систему који поларизује већ сам по себи, јер није упућен на коалиције које подразумевају спремност за компромис. Али, за демократију је начелно штетно ако су табори толико подељени да више не слушају једни друге. И понекад не признају да друга страна можда има право.

Не расправља се о чињеницама

Но, главни проблем који ће Доналд Трамп оставити својој земљи јесте уништавање способности да се расправља о аргументима - а не о уверењима. То је без сумње успело овом мајстору твитовања и ескалација: људи желе да верују у оно што он каже. Желе да верују да ће он помоћи својој земљи да поврати своју стару величину. И желе да верују да их снажан председник штити од изазова сложеног, глобализованог, света и решава све проблеме.

Веровање није знање. Чињенице и прављење разлике између истине и лажи све више и више губе значај. То је горка истина након Трампове једногодишње изборне кампање и двогодишњег председавања. Када се ехо-простори Фејсбука или Фоксњуза поремете и када чак и највећи фан схвати да је Трамп једноставно лагао - то скоро да нема никаквог ефекта - јер се чињенице више не рачунају. И то је заправо проблем Америке.

Јер ако тражење истине и значај чињеница више немају никакву улогу, а лаж постане општеприхваћен преступ, онда демократско формирање мишљења више није могуће. То је на крају подривање темеља нашег схватања државе и демократије. То не значи само да аутократе преузимају власт, већ и да су у стању да на њој дуго и остану.

(Дојче веле)