среда, 06. јул 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дојче веле: Тајна помоћ Украјини са Запада
Хроника

Дојче веле: Тајна помоћ Украјини са Запада

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 22. мај 2022.

 Украјина са Запада добија вредне обавештајне информације. На основу њих наводно погађа и руске циљеве. Али, посебно је Вашингтону стало да оно што раде тајне службе – остане тајна.

Рат Русије против Украјине је и рат шпијуна. Западне земље не шаљу само оружје и залихе, већ и злата вредне обавештајне податке. Пре свих САД и Велика Британија опскрбљују Кијев сателитским снимцима, пресретнутим руским порукама и помажу у извиђању.

Стручњаци британске службе за прислушкивање ГЦХК месецима помажу Украјини да се обрани од руских кибернетичких напада.

Тако су и министри правосуђа мреже тајних служби „Фиве Еyес“ обећали Украјини помоћ у процесуирању руских ратних злочина. Подршку ће такођер пружити и Међународном кривичном суду, рекли су званичници тих пет земаља, САД, Велике Британије, Аустралије, Новог Зеланда и Канаде.

Украјинско Државно тужилаштво је недавно саопштило да како истражује више од 11.000 случајева наводних ратних злочина. Међународни кривични суд послао је 42 истражитеља у Украјину.

Обавештајни успех

Јавност додуше мало зна како обавештајна помоћ конкретно изгледа. Али, у америчким обавештајним кулоарима говорка се о великом успеху, упоредивим с кубанском ракетном кризом и проналажењем Осаме Бин Ладена у Пакистану.

„Ми Украјинцима на бојном пољу редовно дајемо детаљне и правовремене обавештајне податке како бисмо им помогли да бране земљу од руске агресије; и то ћемо наставити и даље“, наводи се у штуром саопштењу Бијеле куц́е са краја априла.

Верује се да су више пута западне службе дале украјинској војсци одлучујуц́у предност – и нанеле значајне губитке руској војсци. Барем је тако недавно објавило неколико америчких медија.

Према истраживању Њујорк тајмса, управо су амерички обавештајци помогли украјинској војсци да до сада убије дванаест руских генерала.

Вашингтон пост је објавио да су америчке службе Украјинцима доставиле координате руског ратног брода Москва, који је потопљен у ракетном нападу.

Чињеница да руски падобранци нису успели да изврше изненадни напад на аеродром Гостомељ у близини Кијева у првим данима рата, последица је, како се наводи, упозорења тајне ЦИА Украјинцима.

Америчка влада није одушевљења што овакве информације цуре у медије па покушава да ограничи штету. Тако је портпарол Пентагона признао да Американци достављају податке, али негирао да се ту ради о тачним локацијама високих руских официра или руских мета.

„Да будем искрен, Украјинци имају много више информација од нас“, рекао је портпарол.

Шеф ЦИА Вилијам Барнс био је доста љут због извештаја медија. „То је неодговорно. Опасно је када људи превише причају о обавештајним стварима, било приватно или јавно.“

САД не желе да буду страна у рату

Постоји практичан разлог зашто се, за разлику од испорука оружја, не говори о сарадњи тајних служби: службе не желе да изгубе своје изворе који могу бити и у руској војсци или чак самом Кремљу. Такође, не желе да Руси схвате где цури и где се прислушкује.

Политички је ствар такође незгодна. Што се више прича о конкретној америчкој обавештајној помоћи, то је јачи дојам да су САД малтене страна у рату. То Вашингтон по сваку цену жели да избегне, иако је очито да су америчко оружје и обука доста помогли Украјинцима.

Сједињене Државе су на сличан начин, мање-више прикривено, осамдесетих година помогле да се потисну московске трупе у Авганистану.

У то време, Совјетски Савез је извршио инвазију на суседну земљу како би успоставио марионетску комунистичку владу. САД и друге земље су оружјем подржавале авганистанске муџахедине. Совјетски Савез се уплео у герилски рат који је трајао десет година и завршио повлачењем Црвене армије 1989. године.

БНД за сада ћути

И немачка обавештајна служба БНД била је укључена у Авганистан у то време. Средином осамдесетих покренута је тајна операција „Летња киша“ на иницијативу појединих посланика Бундестага.

Годинама је БНД испоручивао помоц́ муџахединима, укључујуц́и јакне, чизме, шаторе, врец́е за спавање, батеријске лампе, уређаје за ноц́но посматрање, мотоцикле, па чак и пољске болнице. Заузврат, авганистански борци су Немцима уступали најновије совјетско оружје којег се докопају, како би НАТО добио податке о њему.

Тренутно званични Берлин жути о обавештајним активностима у Украјини.

Пре неколико седмица, на тајним састанцима у парламенту, наговештено је да ниједан агент БНД-а тренутно није директно активан у ратној зони, али да постоји „активна размена“ с Украјинцима и другим службама у региону. Кажу, и данас постоји велики интерес да се подробније испита руско оружје.

(Дојче веле)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер