петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дојче веле: Све Путинове победе
Хроника

Дојче веле: Све Путинове победе

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 23. децембар 2016.

 Чини се да је година на измаку, из перспективе руског председника Владимира Путина, за Москву била и више него успешна. Пре свега је реч о успесима на спољнополитичком плану.

Да је Владимир Путин фармер, сада би могао да прерачунава колико му је донела жетва. Семе које је руски председник засадио и неговао, на крају ове године доноси толико много плодова као ретко када пре. То је мишљење бројних западних експерата и медија који 2016. годину описују као „супер-годину“ за Кремљ (Франкфуртер алгемајне цајтунг). И у Русији, чак и према Кремљу критички расположен лист „Новаја газета“ закључио да је ово за вероватно за већину Руса била „најуспешнија година“: „Година без потреса“.

Та процена се ипак показала као преурањена. Путинов тобоже ружичасти годишњи биланс, гурнуо је у други план страшни атентат у Анкари у коме је један турски полицајац убио руског амбасадора у Турској. Убица је тај чин назвао осветом за руску интервенцију у сиријском конфликту. Због сахране дипломате, Путин је своју велику годишњу прес-конференцију померио са четвртка на петак.

Победа у Алепу, пораз у Палмири

Из Путоновог угла гледано, оно што се успешно одвија јесте пре свега тренутна светска политика. При том је било дешавања у којима је Русија играла активну улогу, али и таквих где се сумњало да Москва има утицаја. На крају, било је и потпуно случајних развоја ситуације, али таквих да је Москва могла да се радује.

У прву групу се убраја Сирија. Војна помоћ Москве за председника Башара ал-Асада, коме је претио пораз у рату против побуњеника, довела је до прекретнице. Досадашњи врхунац је битка за Алеп.

За Јенса Зигерта, Сирија је „значајан спољнополитички успех“ Владимира Путина који је почео већ 2015. године. „Русија је тако постала играч на највишем међународном нивоу“, каже бивши шеф московског представништва Фондације Хајнрих Бел.

Слично сматра и Александер Рар, саветник „Газпрома“ и директор за истраживање Немачко-руског форума. Рар ипак упозорава да рат у Сирији још није завршен: „Улога Русије мериће тиме како ће се ствари одвијати у Сирији“.

А да се све не одвија према плановима Москве, показује Палмира. Терористичка милиција „Исламска држава“ у децембру је поново заузела град одакле је пола године раније била протерана уз помоћ руске војске и где је руски Симфонијски оркестар одржао концерт који је наишао на велику медијску пажњу.

Победа прагматизма са Турском

И изненађујуће брзо решавање конфликта с Турском, Путин би могао да укњижи као победу. Иначе веома пријатељски однос, рапидно је погоршан након што је турско ваздухопловство крајем новембра 2015. године оборило руски бомбардер на граници са Сиријом. Русија је на то реаговала економским санкцијама. Лед је отопило тек писмено извињење турског председника Реџепа Тајипа Ердогана у јуну. Данас су Москва и Анкара поново партнери и усаглашавају свој однос према Сирији. Осим тога, Русија је поново наставила с плановима за изградњу гасовода кроз Црно море. За Москву је тај пројекат стратешки важан како би заобишла Украјину као транзитну земљу.

Помирење са Турском је „дипломатска победа“ за Путина, каже Андреј Колесников из Карнеги-центра у Москви. Ипак, како каже, било би погрешно рећи да је Русија успешно казнила Турску. „Ствар је компликованија“, каже Колесников. Према његовим речима, прагматични интереси обе земље били су важнији.

Путин нада полаже у Трампа

Као највећи спољнополитички успех Моске у овој години, често се наводи победа републиканског кандидата Доналда Трампа на председничким изборима у САД. Одлазећа америчка администрација и поражена кандидаткиња демократа, бивша министарка спољних послова Хилари Клинтон, пребацују руском руководству да се мешало у изборну кампању хакерским нападима. Москва то демантује. Трампова победа спада зато у категорију оних догађаја у којима улогу Москве и пре свега њен утицај на коначни резултат, није могуће јасно доказати.

Али то да Русија профитира од резултата избора у САД, за експерте је неспорно. Москва је била изненађена Трамповом победом и утолико више се радује, верује Рар: „Трамп је био велики добитак за Кремљ“. Уколико наредни амерички председник буде, како је најавио, радио на приближавању са Русијом, и на прво место буде ставио интересе уместо система вредности, Русија би уз помоћ тога могла „веома много да започне“.

Санкције као пораз

Ханс-Хенинг Шредер, бивши експерт за Русију при берлинској Фондацији за науку и политику, верује да је Русија на спољнополитичком плану играла ризичну игру – и да би ипак могла да победи. „Ако Трамп не подржи Украјину и у Сирији почне да ради заједно са Русијом, онда су се сви ризици испоставили као храбри, али исправни“, сматра Шредер.

Реч је о санкцијама које су пре две године уведене због руске анексије Крима и поступака на истоку Украјине. У Европској унији су се 2016. године множили гласови земаља, попут Италије, које су се залагале за укидање санкција. У једном тренутку је изгледало као да ће санкције бити смањене. Ипак, крајем године, ЕУ је продужила санкције за наредних шест месеци. Наставак санкција са Запада спада у ретке Путинове поразе у 2016. години, верује саветник „Газпрома“ Александер Рар и додаје да због санкција пати руска економија.

Још важније од укидања санкција, за Москву би могао да буде развој ситуације на тржишту нафте. Одлука држава ОПЕК-а и Русије да смање количину производње нафте и тако повећају цене, за руску привреду је одлучујућа, верује Ханс-Хенинг Шредер.

Јалта-2 или Бечки конгрес-2?

Западни свет са Трампом као америчким председником, који доводи у питање старе савезе као што је НАТО, у коме Европска унија проживљава најдубљу кризу због „брегзита“, таласа миграната и тероризма и у којој на власт долазе проруски председници, као рецимо у Бугарској, могло би да изазове слављеничко расположење у Москви.

О томе шта руски предсједник заиста жели и како он види нови светски поредак, експерти имају различита размишљања. Ханс-Хенинг Шредер верује да Путин настоји да дође до неке врсте Јалте-2, нове поделе свијета на сфере утицаја као 1945. године. Украјина би тиме била део руског подручја власти. Александер Рар с друге стране верује да Кремљ пре жели нови Бечки конгрес, као 1815. године, на коме би се „велике силе усагласиле о интересима Европе“.

Кад је реч о свођењу биланса, експерти упућују на то да су бројни успеси Русије у овој години били само етапне победе. Било да је ријеч о Трампу на месту америчког председника, рату у Сирији или поделама на Западу, реч је о ситуацијама које још нису окончане и које би могле да крену у другачијем смеру од оног коме се Москва нада. „Мултиполарни свет може да се инфицира хаосом“, каже Александер Рар.

Московски експерт Андреј Колесников све сажима на следећи начин: „Међу плодовима Путинових победа једва да је и један труо.“

(Дојче веле)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер