четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дојче веле: Шта после Гадафија?
Хроника

Дојче веле: Шта после Гадафија?

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 27. октобар 2011.

Моамер ел Гадафи је мртав. НАТО је саопштио да је испунио свој војни задатак у операцији у Либији. Људи на улицама су прославили дан ослобођења. Али, колико је Либија заиста слободна?

Риад Сидаоуи поставља питање које тренутно у Либији многи постављају: „Како изградити нову демократску Либију?“ Тај политиколог и шеф Арапског центра за политичке и социјалне анализе у Женеви истовремено даје и одговор са којим се слажу многи аналитичари: „Мислим да постоји много препрека пре него што сан Либијаца постане јава. Једна од препрека је комплетна институционална и политичка празнина као и недостатак цивилног друштва.“

Широк спектар супротности

Политичке структуре у Либији не постоје. Нема управе. Из страха да би могле да му нешкоде, Моамер ел Гадафи никада није дозволио оснивање алтернативних странака. Политичке одлуке у протеклих неколико месеци доносило је Национално прелазно веће. Гинтер Мајер, шеф Центра за истраживања арапског света на Универзитету у Мајнцу о актуелној ситуацији каже:

„Унутар Прелазног већа постоји широк спектар регионалних супротности. Исток против Запада. Гадафи је подржавао западни део земље. Исток је био дискриминисан. Постоји ривалитет између различитих племена. Постоје идеолошке разлике. Заступљени су представници конзервативних исламиста, затим салафиста, па све до социјалиста и либерала.“

Када је реч о Гадафију, као непријатељу, припадници милицијских снага су до четвртка били јединствени. Међутим, они нису јединствени у томе како треба да изгледа будућност земље. Коме се земља може поверити? Коме веровати?

„Спор дугорочних присталица опозиције и Моамера ел Гадафија биће одлучујући за будућност земље када је реч о заузимању позиција у новој влади“, каже Гинтер Мајер. Актери са великим политичким утицајем и даље ће бити представници племена, истиче Мајер:

„Племена традиционално имају важну улогу. Имамо 130 различитих племена од којих су једни профитирали од Гадафија, док су други били губитници. Постоји велики ривалитет. Међутим, то су ствари које се могу регулисати.“

Исламисти представљају претњу демократији

Правни систем у Либији убудуће ће бити заснован на шеријату. За Тунижанина Ријада Сидоуија то би могла да буде једна од препрека за брзу демократизацију Либије: „Проблеме у будућности ће више правити исламисти него Гадафијеви следбеници. Широм Либије је присутно груписање исламиста. Они су учествовали у револуцији. Међутим, један део њих представља претњу демократији у Либији, јер они једноставно не верују у демократију.“

Политиколог Гинтер Мајер сматра да нема разлога за забринутост. Он каже да се мора бити свестан тога да ће, захваљујући превирањима, постати утицајне и оне снаге које на први поглед не одговарају западној демократији.

(Дојче веле)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер