петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дојче веле: Шта Немачка дугује НАТО?
Хроника

Дојче веле: Шта Немачка дугује НАТО?

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 11. јул 2018.

 Уочи самита НАТО, председник САД Доналд Трамп препире се са савезницима, пре свега са Немачком. Он оптужује владу у Берлину да не издваја довољно новца за одбрану. Да ли је у праву?

Када се кабинет владе Немачке почетком године повукао на заседање у дворац Мезеберг, на њему је био и један важан гост: генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг. Он је на тој функцији од 2014. године и добро је упознат с недостацима у Бундесверу.

По завршетку Хладног рата, немачка војска је била толико ослабљена, да је и данас далеко од одговорајаће опремљености. Одавно је познато да Бундесверу навелико недостаје опрема за задатке које захтева НАТО.

„Изванредни доприноси“

Ипак, од Столтенберга, који је у јуну поново посетио Берлин, поред опомена су могле да се чују и похвале: Бундесвер у Литванији предводи мултинационалну борбену јединицу за заштиту источних НАТО-земаља и одлучно је укључен у мисије у Авганистану, на Косову и у Средеземном мору.

Уосталом, Немачка нуди да се у Улму формира једну од две планиране, нове НАТО команде, које би требало да омогуће брже размештање војних снага по Европи. То су, према Столтенбергу, „изванредни доприноси“.

Генерални секретар Алијансе на тај начин је дао најбољу оцену за једну од три категорије према којима се мери ангажман земаља-чланица НАТО: „Цоммитментс“ (доприноси), „Цасх“ (финансијска издвајања за одбрану) и „Цапабилитиес“ (способности). Мање благ Столтенберг је био када је реч о издвајањима за одбрану. Када се о томе ради, он од Немачке очекује више, нагласио је непосредно уочи самита у Бриселу, који се одржава 11. и 12. јула.

Више новца за одбрану

Столтенберг се тако осврнуо на циљ који су НАТО-чланице поставиле на самиту у Велсу 2014. године: до 2024. све оне би требало да издвајају два процента бруто домаћег производа за одбрану. Постављени циљ био је реакција на руску анексију Крима, противну међународном праву. НАТО је донео одлуку да повећа своје присуство на свом источном крилу и да оспособи снаге које су у стању брзо да реагују. А за то је потребно више новца и више војника.

Отада се у Немачкој непрестано повећава војни буџет. Према новодима владе, у периоду од 2013. до 2017. године он се повећао за 17 одсто. Ове године буџет износи око 39 милијарди евра, док би наредне требало да буде већи за четири милијарде – укупно око 43 милијарде евра. То је друга по величини ставка у државном буџету Немачке. У плану је да се наредних година постепено отклоне недостаци са опремом, што се пре свега односи на хеликоптере, борбене авионе и подморнице.

Тек шест земаља стигло до циља

И поред уложених напора, Немачка је и даље веома далеко од циља од два процента и тренутно издваја само 1,24 одсто. Разлог за то је и величина бруто домаћег производа који је у снажној привреди попут немачке висок и тренутно годишње расте за око два процента. Уколико савезна влада до 2024. године жели да дође до два одсто бруто домаћег производа, издвајања за одбрану требало би да буду скоро четири пута већа. То је оквир који тешко може да се постигне у време смањења дугова.

Ни другим земљама није лако: циљ од два процента 2017. године је, поред САД, остварило само пет од 29 земаља НАТО: Француска, Грчка, Естонија, Пољска и Румунија – то су подаци стокхолмског института за истраживање мира СИПРИ. Далеко испред свих су САД, земља с највећим издацима за војску у свету. Прошле године САД су издвојиле 610 милијарди долара за одбрану и то је, према подацима инстутита СИПРИ, 3,1 одсто бруто домаћег производа.

Трампови напади на Немачку

Део тог новца САД улажу за заштиту европских савезника, што је безбедносно-политички гледано у њиховом интересу и што се није променило ни доласком Трампа. Захтев да се европске земље више ангажују за НАТО није нов, Трамп само упорно инсистира на њему. Што се Немачке тиче, он повезује две оптужбе: немачки трговински суфицит је превисок, а издаци за одбрану исувише ниски. Немачка издваја милијарде како би од Русије куповала гас и нафту, а жели да буде заштићена од те исте Русије: „А ми смо будале које све то плаћају“.

Критику да Немачка дугује НАТО „велике паре“, Трамп је изнео одмах након што је изабран за председника. Уочи бриселског самита на адресе неколико савезника упутио је оштро писмо, па тако и Ангели Меркел. Немачкој влади замера да поткопава безбедност НАТО и да даје лош пример другим земљама-чланицама. Тако снажна економија попут немачке, требало би да издваја више новца за одбрану.

„Немачка се труди“

Немачка то већ ради, одговара влада у Берлину: „Све земље чланице савеза, повећале су своје војне буџете, неке од њих знатно. И ми смо то учинили“, објаснила је канцеларка у владином саопштењу уочи НАТО-самита. Уосталом, Бундесвер је у великој мери допринео повећању способности НАТО. Поред 500 немачких војника стационираних у Литванији, Меркелова подсећа и на спремност Бундесвера да 2019. године поново предводи „снаге за брзе интервенције“ Алијансе. То су јединице које, у случају опасности, у року од два до седам дана могу бити премештане на кризно подручје.

Исте аргументе износи и немачка министарка одбране Урсула фон дер Лајен: „Два процента издвајања за одбрану није само оно што на крају стигне до НАТО“. Рачунају се и доприноси сваке земље појединачно, и у том смислу „Немачка не мора да се стиди“. Влада Берлину стоји иза циља од два одсто, али га до 2024. године неће остварити. Уместо тога, поставила је нови национални циљ: за 2024. планирани издаци за одбрану износиће 1,5 одсто бруто домаћег производа.

„Претерано наоружавање“

Та најава на унутрашњополитичком плану изазвала је велике дискусије: према актуелним плановима министра финансија, та сума је остварива само ако се буџет за одбрану значајно повећа. Део опозиције томе се оштро противи, сматрају да је то „сулуда намера“ и претерано наоружавање немачке војске. Скептичан је и коалициони партнер немачких демохришћана – СПД.

Ради се о „опреми, а не наоружавању“, одговора Меркелова. Али због тога је критикују колеге из њене странке ЦДУ које би да се војни буџет повећа чак и брже него што је планирано. „1,5 одсто нису два одсто“, оцењује и генерални секретар НАТО, који ипак апелује на јединство савеза. Због великог теста у вези с финансијама, самит у Бриселу, за НАТО ће, по свему судећи, бити велики тест.

(Дојче веле)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер