Хроника

Дојче веле: Шарени биланс Ангеле Меркел у Србији и региону

Штампа
понедељак, 13. септембар 2021.

 „Меркел на Балкану заступа политику која поставља интересе немачке економије и стабилности изнад демократије“, оцењује агенција дпа. Лист Ханделсблат пише да ће регион ипак жалити кад Меркел оде у пензију.

„На крају мандата савезна канцеларка путује у део Европе који је Запад у последње време занемарио. Многи се питају да ли је ову пука опроштајна турнеја – или Меркел хоће више?“, пише у анализи водеће немачке агенције дпа.

Меркел је у понедељак у билатералној посети Београду, а након тога иде у Тирану где ће се састати са свим шефовима држава или влада Западног Балкана.

Званични Берлин је навео да је посета посвећена „регионалној сарадњи“. „То је више него опрезан опис за брдо проблема које се током година нагомилало у Србији, Албанији, БиХ, Северној Македонији, Црној Гори и на Косову. Од немачких дипломата у региону се чује да канцеларка на крају мандата жели да се више постара о државама Западног Балкана, можда и да постави пар путоказа за идућу немачку Владу“, пише дпа.

Избори у Немачкој су 26. септембра, а после њих Ангела Меркел иде у одавно најављену политичку пензију. Посета Србији и Албанији је једно од њених последњих путовања у иностранство.

Дпа додаје да званично Србија и комшилук имају „европску перспективу“, али да нису далеко одмакли. „Практично свуда има недостатака – у разним облицима: на пољу правне државе, стручности управе. Корупција и непотизам цветају. Независни медији и критичко цивилно друштво су под све јачим притиском. Ауторитарне тенденције ту и тамо владају.“

Наводећи да занемаривање Балкана значи да тај регион постаје нека врста шаховске табле за сукоб Русије, Кине и Турске са Западом, агенција пише да канцеларка Меркел ужива велики углед у региону. „Вучић, који своју земљу води све више аутократски, обасипа канцеларку највећим похвалама. Други водећи политичари у региону цене њену стручност.“

Но, како оцењује дпа, биланс Ангеле Меркел у региону је „шарен“. Пре седам година покренула је Берлински процес чији су резултати један регионални форум за сарадњу младих и укидање роминга. Такође, Берлин је „стопирао“ планове за поделу Косова лансиране 2018. године.

„Истовремено Меркел на Балкану заступа политику која поставља интересе немачке економије и стабилности изнад демократије и владавине права – та мустра се може приметити и у њеном уздржаном односу према Виктору Орбану, мађарском грешнику према правној држави.“

„Вучић, њен домаћин у понедељак, у Србији влада практично без опозиције. Критичари кажу да његове дипломате и обавештајци подржавају српске сепаратисте у Босни и Црној Гори. Према Берлину се пак нуди као гарант стабилности, која тобоже служи немачким интересима“, закључује дпа.

Дневни лист Ханделсблат пише да је завршетак канцеларкине ере „горак“ за Западни Балкан јер тамошње државе „губе важну подршку у Европској унији и сада им прети да још дуже буду у чекаоници“.

„Јер, Француска се као једна од најмоћнијих земаља ЕУ противи напрецима у приступном процесу и привлачи све више чланица на своју страну. (…) Нејасно је да ли ће идућој немачкој влади успети да, попут Меркел, изврши утицај на француског председника Макрона и друге земље ЕУ које често користе право вета у питањима проширења. Када су канцеларски кандидати Армин Лашет (ЦДУ) и Олаф Шолц (СПД) прошле среде и понедељка посетили Макрона у Паризу, европске интеграције Балкана нису биле међу темама“, подсећа лист.

Ханделсблат закључује да би интеграција Западног Балкана за ЕУ била од „централног геостратешког интереса“. „Оклевање у престоницама ЕУ користе друге светске силе попут Русије, Кине и земаља Арабијског полуострва како би појачале утицај у региону и сејале скепсу према ЕУ.“

приредио Немања Рујевић

(Дојче веле)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]