понедељак, 27. јануар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дојче веле: Санкције јачају тврдолинијаше у Техерану
Хроника

Дојче веле: Санкције јачају тврдолинијаше у Техерану

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 12. јануар 2020.

 Револуционарна гарда којој је припадао и убијени генерал Сулејмани није само војна, већ и економска сила у Ирану. Због санкција утицај Гарде и верских вођа јача, а слаби се позиција умереног председника Хасана Роханија.

„Војска чувара Исламске револуције“, позната и под именом Пасдаран илити Револуционарна гарда, је паравојна организација која сачињава оружане снаге Ирана заједно с регуларном војском Артеш. За САД је Револуционарна гарда терористичка организација и зато амерички председник Доналд Трамп и тврди да је убиство генерала Касима Сулејманија, команданта гарде, био чин самоодбране.

Али та организација није само војна, већ је и економска сила. Познаваоци прилика процењују да најмање једна трећина БДП Ирана потиче од предузећа која су под контролом Гарде. Томе би још требало додати и верске фондације, али и то да је ирански парламент недавно повећао буџет те организације.

Четири моћне организације

Бехзад Набави, ирански реформски оријентисан политичар и бивши потпредседник парламента, процењује да се 60 одсто државног богатства налази у власништву четири гардине организације које контролишу банке, нафтне и телекомуникационе компаније и друге фирме.

Иако се влада у Техерану последњих година свим силама трудила да приватизује део иранске привреде, границе између државног, верског, приватног и војног и даље су недефинисане.

„Према правној дефиницији, већина банака су данас приватна деоничарска друштва. Али те деонице су често у власништву државних инвестиционих предузећа“, каже Михаел Токус, директор Немачко-иранске трговинске коморе са седиштем у Хамбургу.

Бројне фирме се често воде као приватне, али на њиховом челу исто тако често седе пензионисани генерали. Припадници војних снага, објашњава Токус за ДW, по правилу одлазе у пензију са 50 година, па им се тако отвара још једна каријера.

Корупција и непотизам

Таква тесна повезаност плодно је тло за корупцију и непотизам, на шта се у јавности често жали и председник Хасан Рохани. Лично је у новембру наложио правосуђу да се позабави случајевима корупције у којима се ради о милијардама долара. „Где су те крупне зверке, зашто се не прогоне“, запитао се Рохани

Утицај војске и верских вођа мање је присутан само у мирнијим периодима, као рецимо 2017. када је Запад олабавио санкције против Ирана. Након тога је влада у Техерану послове на два велика тендера доделила француским и јужнокорејским компанијама. Право на доделу јавних послова обично међутим добија фирма Катам Ел Анбија која је под контролом Гарде. Често нема никаквог тендера.

У међувремену су се ствари поново вратиле на старо, каже Токус. „Враћањем санкција САД, сива економија поново је процветала. Због тога у овом тренутку нико не може да каже колико нафте Иран у ствари извози.“ Поред званичног извоза, помињу се и „велике количине“ нафте које излазе из Ирана преко суседних земаља и танкера који „плове без ознака и одашиљача“.

„Време санкција је лоше време за транспарентност и економски напредак“, закључује Михаел Токус.

Борба за девизе

Сигурно је само да је извоз нафте – главни извор девиза за Иран – након увођења санкција Вашингтона нагло опао. То у признаје и председник Рохани који је у новембру оценио да се Иран налази у „ванредном стању“. „Како да управљамо земљом када се суочавамо с великим проблемима приликом извоза нафте?“, рекао је Рохани. Оценио је да се Иран налази у „највећим проблемима од оснивања Исламске републике“.

Роханијева изненађујућа отвореност очито служи за то да се народ припреми на тешка времена. „Он жели да људе припреми на то да ће се државни издаци убудуће додатно морати да буду финансирани порезима и доприносима“, сматра Токус.

Колико је то политички ризично показују протести након подизања цена бензину у новембру који су, према Иран Репорту, били „најнасилнији у последњих 30 година“. Незадовољство у народу је велико – масовни протести против владајуће клике настављени су и поводом признања Техерана да је оборио украјински цивилни авион. Страдало је 176 недужних људи.

Међутим, економско затварање и подизање цена иду на руку конзервативним круговима који желе да покажу да реформски политичари окупљени око председника Роханија ствари не држе под контролом. „Могуће је да ће Рохани бити присиљен да поднесе оставку, а да Револуционарна гард преузме власт и уведе још строжу цензуру и појача насиље“, сматра ирански публициста Бахман Нируманд.

Михаел Токус међутим закључује да се економским притиском ирански режим не може бацити на колена: „Границе издржљивости Иранаца не би требало потценити.“

(Дојче веле)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће црногогорски „Закон о слободи вероисповести“ бити повучен?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер