| Хроника | |||
Дојче веле: Са повећањем броја демонстраната расте и спремност на екстремизам у ЕУ |
|
|
|
| субота, 29. септембар 2012. | |
|
Притисак расте на све стране. Грчка је навикла на све врсте протеста. У Шпанији је бес грађана брзо мобилисан. Али постоји једна новина на југу Европе. Са повећањем броја демонстраната расте и спремност на екстремизам.
Зидојче цајтунг у коментару пише да је Португалија оличење јужних држава у кризи: „Влада премијера Педра Пасоса Коеља тихо спроводи реформе. Земља би могла брзо да побегне од надзора европских спасилаца. Ипак, више десетина хиљада протестаната дигло је свој глас против договореног повећања доприноса за социјално осигурање. Влада тетура под притиском, и радост због донесених одлука је лако одувана.“ „Притисак расте на све стране. Грчка је навикла на све врсте протеста. У Шпанији је бес грађана брзо мобилисан. Међутим, постоји једна новина на југу Европе. Са повећањем броја демонстраната расте и спремност на политички екстремизам. Ово би могло да буде време за ловце у мутном. Нарочито је у Грчкој велика опасност да екстремне партије добију на популарности. У Шпанији, криза расположења изражена је у сепаратистичким жељама. У Италији највећи проблем не представља споро спровођење реформи него повратак популисте Силвија Берлусконија. Берлински Тагесцајтунг пише да су зараде у Грчкој драстично смањене, поготово у јавним службама: „Од почетка кризе, плате у Грчкој су срезане за више од трећине. Учитељ у основној школи са десет година радног стаза зарађује око 900 евра месечно. До 2009. године он је још увек имао пристојну плату од 1.500 евра. Разне надокнаде једноставно су избрисане.“ „Полицајац, у зависности од ранга, трпи губитке и до 45 одсто. Данас је његова основна плата 685 евра нето месечно У најави су смањења од седам одсто. Новинар са деценијом професионалног искуства би, по колективном уговору, имао право на плату од 1.670 евра. Међутим, од 2010. године, уговори се обично игноришу. Издавачи су новинарима понудили нове појединачне уговоре у којима су плате смањене најмање 10 до 20 одсто.“ Франкфуртер алгемајне цајтунг пише да се управо догађа јесен социјалних протеста у земљама у којима је грађанима вода дошла до врата: „Ескалација сукоба у Грчкој никога не изненађује, али протести ескалирају и у Мадриду. То показује две ствари: политика штедње показује резултате, а смањена погађају велики број људи. Ипак, многи још увек нису схватили да се не могу понашати као у стара времена када је држава трошила више него што имам а грађани је следили у таквом понашању. Дебаланс између потрошње и прихода доводи до банкрота и угрожава монетарну унију. Ту лекцију је требало сви да науче. Они који су уништили конкурентност привреде морају касније да плате високу цену.“ „Потреба за реформом у Грчкој, где је у питању основна обнова државе (врста европске ’изградње нације’) и њена будућност као чланице еврозоне, превазилази потребе у другим земљама. Али, такође и у Португалији и Шпанији, а може им се додати и Италија, неколико коректура нису донеле никакво побољшање. Неопходна је промена политике на дуге стазе. Можемо се само надати да владе због протеста неће изгубити храброст него да це се чврсто држати новог курса.“ Припремила: Ж. Башић-Савић Одговорни уредник: И. Ђерковић (Дојче веле) |