Dojče vele: Rusija ima za cilj da se učvrsti u Africi

 Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na turneji je po zemljama Afike. Moskva želi da ojača veze s tim kontinentom i ima za cilj da se suprotstavi Zapadu tako što će izgraditi reputaciju branioca Afrike.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ove sedmice je na turneji po Africi. Posećuje Egipat, Republiku Kongo, Ugandu i Etiopiju. U nedelju je tako u Kairu svom egipatskom kolegi Samehu Šukriju obećao da će Rusija ispuniti obaveze vezane za narudžbine žitarica.

Mnoge afričke nacije u velikoj meri zavise od uvoza pšenice i drugih žitarica iz Rusije i Ukrajine. Zbog rata u Ukrajini njihovo snabdevanje ozbiljno je poremećeno i povećan je rizik od gladi. Predsednik Afričke unije, Maki Sal iz Senegala, u junu je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu rekao da su, iako daleko od poprišta rata, ljudi u Africi „žrtve te ekonomske krize“.

Istovremeno, u oblasti bezbednosti, čini se da Rusija pokušava da ostavi svoj trag na afričkom kontinentu.

Vojna podrška Africi

Poseta Sergeja Lavrova svojevrstan je pokušaj prikupljanja podrške afričkih nacija. Mnoge od njih imaju snažne istorijske veze s Rusijom. U mesecima pre njegove posete, Moskva je potpisala različite političke i vojne sporazume sa zemljama na tom kontinentu.

Početkom januara, stotine ruskih vojnih savetnika raspoređeno je u Maliju. Pripadnici kontroverzne ruske vojne grupe Vagner pozvani su da „pomognu Maliju da obuči svoje snage bezbednosti“, saopšteno je iz malijskog vojnog vrha.

To je izazvalo zabrinutost, jer je taj zadatak ranije bio posao Evropske misije za obuku u Maliju (EUTM). Ali nakon što je pukovnik Asimi Goita 2020. pučem svrgnuo predsednika Ibrahima Bubakara Kejtu, a kasnije, nakon drugog puča 2021, položio i zakletvu kao predsednik, on se suočio s regionalnim i međunarodnim sankcijama. Vojna hunta je odgovorila tako što je zabranila nemačkim vojnim avionima ulazak u vazdušni prostor Malija, proterala ambasadora bivše kolonijalne sile Francuske i pozvala na hitno povlačenje danskih snaga.

Južni sused Malija, Burkina Faso, takođe je doživeo državni udar u januaru. Kao i u Maliju, i tamošnja vojska prkosila je pozivima da preda vlast civilnoj vladi. Ona se takođe orijentisala ka Moskvi.

Obuka u Rusiji, pa – državni udar

Državni udari dogodili su se prošle godine i u Sudanu, Čadu, Gvineji i Gvineji Bisao. Jedna stvar im je zajednička: većina vojnika koji su izveli puč vojnu prošla je obuku pod sponzorstvom Rusije.

„Kvaliteti koji su ih preporučili za obuku u inostranstvu su isti oni koji su ih učinili efikasnim vođama puča“, ocenio je za DW krajem 2021. DŽad Devermont, direktor američkog programa za Afriku pri Centru za strateške i međunarodne studije.

Dvojica Malijaca za koje se veruje da su glavne arhitekte državnog udara 2020, Malik Djav i Sadio Kamara, proveli su po godinu dana u moskovskoj Višoj vojnoj komandnoj školi. Ali takođe, isti ti vojnici učestvovali su i u misijama obuke koje su organizovale SAD i EU.

Nakon puča, Keli Kahalan, šefica odeljenja za medijske operacije Afričke komande američke vojske (AFRICOM), za DW je izjavila: „Oštro osuđujemo pobunu u Maliju, ona nije u skladu s američkom vojnom obukom i obrazovanjem.“

Moskva oživljava stare sovjetske veze

Prema rečima Irine Filatove s Više ekonomske škole u Moskvi, Rusija ima za cilj da se učvrsti na afričkom kontinentu kao bezbednosni posrednik, kako bi se „suprotstavila kolektivnom Zapadu“ i projektovala imidž „branioca Afrike“.

Daleko od toga da se Rusija prvi put umešala u afrička pitanja: tokom 1950-ih Kremlj je podržavao oslobodilačke pokrete širom kontinenta. U to vreme, glavni izvozni proizvodi SSSR bili su oružje i municija kratkog do srednjeg dometa.

Za mnoge je i danas tadašnji uticaj Moskve – dobrodošao. „Bez čvrstog stava Sovjetskog Saveza tokom Hladnog rata u vreme vrhunca antikolonijalne borbe, mnoge naše zemlje nikada ne bi ugledale svetlo nezavisnosti“, kaže za DW Obadijah Majlafija, bivši zamenik guvernera centralne banke Nigerije.

Ta podrška je oslabila nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991, ali se u protekle dve decenije, predsednik Vladimir Putin trudio da oživi veze i da deluje kao svojevrsna kontra-poluga neokolonijalnoj politici Zapada.

„Sada kada je Rusija u prilično jakoj poziciji, Afrika može da ima koristi od obostrano korisnih investicija i trgovinske saradnje“, smatra Majlafija.

Rusija se zvanično nije oglasila o svojoj politici prema Africi, ali, kako procenjuje Filatova, Moskva se oslanja na privatne vojne kompanije poput grupe Vagner koje „stavljaju nogu u vrata“.

„Zvanično, [vojne grupe] uopšte nisu uključene u strategiju, ali ono što vidimo jeste da se one uvek prve pojavljuju na mestu na kojem se pojavi neka nestabilnost, a potom pomažu da se na vlasti obezbede oni koji su izgradili odnose sa Rusijom“, ukazuje Filatova.

Grupa Vagner aktivna je i u Centralnoafričkoj Republici, gde njene pripadnike optužuju za ozbiljna kršenja ljudskih prava. Najviše pažnje privukli su nakon što su se pojavili u jednom filmu lokalne produkcije gde su predstavljeni kao branioci nacije protiv pobunjenika. Hiljade ljudi pohrlilo je na centralni stadion u glavnom gradu Bangiju gde je u maju 2021. održana premijera tog filma.

Povratak biznisu

Aktivnosti Moskve u Africi u poslednje dve decenije uglavnom su prošle „ispod radara“ i tiho su sklapani ugovori o izvozu nuklearne energije i oružja. Rusija je trenutno najveći izvoznik oružja na afrički kontinent. Prema godišnjem izveštaju Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) za 2020, izvoz oružja u Afriku činio je 18 odsto od ukupnog ruskog izvoza oružja.

Prvi posao s oružjem koji je javno objavljen sklopljen je u aprilu 2020, kada je jedini ruski trgovac oružja u državnom vlasništvu, Rosoboroneksport, najavio prodaju borbenog čamca ruske proizvodnje neimenovanoj zemlji subsaharske Afrike.

Nekoliko meseci pre toga, tokom 2019, u Sočiju je održan prvi Rusko-afrički ekonomski forum kojem su prisustvovala mnoga velika imena afričke politike. Rusija je tu priliku iskoristila da elegantno istakne svoje rezultate u Africi. Do tada je već stvorila imidž saveznika više nacija koje su se borile protiv nemilosrdnih pobuna: tokom 2018. Mali, Niger, Čad, Burkina Faso i Mauritanija obratili su se Moskvi za pomoć u borbi protiv tzv. „Islamske države“ i Al kaide.

Osim vojnih usluga, Moskva je zemljama u razvoju izvozila i nuklearnu tehnologiju. Zambija, Ruanda, Etiopija, Egipat i Nigerija su među zemljama kojima je Rusija pomogla da izgrade nuklearne elektrane.

I dok detalji njenih različitih politika i dogovora ostaju u mraku, barem je jedna stvar jasna: Rusija se vratila u Afriku – a to znači biznis.

(Dojče vele)