четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дојче веле: Приштина намерава да законски кажњава „порицање геноцида српског режима“ на Косову и иницира оснивање „међународног суда за Србију“
Хроника

Дојче веле: Приштина намерава да законски кажњава „порицање геноцида српског режима“ на Косову и иницира оснивање „међународног суда за Србију“

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 07. јун 2019.

Приштина намерава да законски кажњава „порицање геноцида“ српског режима на Косову и иницира оснивање „међународног“ суда за Србију. Саговорници ДW у Приштини кажу да то нема пуно смисла и да су мотиви политички.

„Повод за агресију на нашу земљу била је такозвана хуманитарна катастрофа на простору Косова и Метохије, измишљени Рачак, а управо су ти шиптарски терористи који су све то измислили чинили највећа злодела на Косову и Метохији, за која нико до дан данас није одговарао“ – та изјава Ивана Тодосијевића, сада већ бившег министра Српске листе у Влади Косова, изречена на церемонији поводом годишњице бомбардовања у Звечану, тада је покренула лавину реакција из Приштине.

Након ове изјаве он је почетком априла смењен, а косовски премијер Рамуш Харадинај је наложио Министарству правде да изради нацрт закона о „кажњавању порицања злочина Србије и геноцида током недавног рата на Косову“, формиран је и ад хоц скупштински одбор који је у уторак усвојио нацрт резолуције о „осуди геноцида, злочина против човечности и ратних злочина бившег државног режима Србије на Косову“, а против Тодосијевића је Специјално тужилаштво Косова покренуло и истрагу.

Истовремено председник косовске Скупштине Кадри Весељи покреће иницијативу за формирање Међународног трибунала за Србију.

Правно немогуће?

Обе иницијативе косовска стручна јавност дочекује са подозрењем, сумњајући да ће произвести правне ефекте. Приштински адвокат специјализован за људска права Куштрим Палуши за ДВ наводи да резолуције нису правно-обавезујући документи, те да представљају само политички проглас, али да иницијативе за законодавне измене којим би се кажњавало порицање геноцида могу бити проблематичне.

„Скупштина не може да усвоји закон о порицању геноцида у одсуству пресуде било локалног било међународног суда којом се утврђује да је дошло до геноцида. Да су неки суд на Косову или Међународни трибунал за бившу Југославију донели пресуду у којој се наводи да је на Косову извршен геноцид, Скупштина би имала основа да предложи закон о порицању геноцида. Међутим, није ми познато да такав случај постоји“, објашњава Палуши за ДВ.

Ипак, и у том случају, мишљење је Палушија да би такав закон угрозио уставна права грађана на слободу изражавања тако што би криминализовао одређене изјаве.

С друге стране, Куштрим Колићи, директор приштинске организације Интерга која се бави правима мањина и транзиционом правдом, сматра да постоји потреба за суочавањем са прошлошћу и ратним злочинима и да би предложена резолуција била добар корак „у нормалном окружењу, не и на Балкану“.

„У принципу, то је добра резолуција, то се подразумева, племенито је заузети се за правду за жртве које су патиле, које су силоване или које су убијене, али имајући у виду околности, политичке калкулације и игре на Косову, ко ово ради и како гурају ову причу, то мени оставља простора да будем скептичан да ће ова резолуција имати правног ефекта“, рекао је Колићи за ДВ.

Колићија посебно брине иницијатива о оснивању „Међународног трибунала за Србију", јер, као и многе сличне иницијативе у последњих двадесет година „даје наду и ствара нова очекивања жртвама и породицама жртава које ће се осећати издано и тужно ако на крају не буде било резултата“.

„Овако озбиљне идеје морају пре изношења да буду консултоване са широким бројем актера, посебно када тврдите да ће то бити међународни суд. Међународни суд подразумева да међународни актери подржавају идеју, а нажалост, по ономе што су моје информације, они чак нису били ни информисани“, каже Колићи за ДВ.

Палуши је сагласан у оцени да је и ова иницијативе председника Скупштине политички покушај да се умањи потенцијални утицај Специјалног суда у Хагу за злочине УЧК и објашњава да Скупштина Косова нема надлежност да формира међународни суд.

Оштре реакције Београда

Реакције српског државног врха на ове вести су једнолике – ради се о наставку политике Приштине која је започета увођењем драконских царина и изгласавањем Платформе о дијалогу, како би, према речима шефа српске дипломатије, Ивице Дачића „што дубље сахранила идеју компромиса“.

Поред ове, политичке позадине, директор Канцеларије за КиМ, Марко Ђурић, види и још једну, а то је „одраз страха паничног албанског руководства у Приштини да би се и сами могли суочити са одговорношћу због почињених ратних злочина за време конфликта 1998, 1999. и касније 2004. године“.

Кадри Весељи се иначе ових дана налази у средишту скандала због телефонског позива упућеног уредницима портала Газета Експрес и телевизије Т7 који су део исте медијске куће. Телефонски позив и увреде и претње на рачун уредника уследиле су након писања овог медија да је председник косовске скупштине у тајности одлетео у Хаг како би се одазвао позиву за саслушање Канцеларије специјалног тужиоца.

Исти лист је средином прошлог месеца, позивајући се на неименоване изворе у Специјалном суду, писао и да ће прве оптужнице бити подигнуте ове године и то против Хашима Тачија и Кадрија Весељија, а због политички мотивисаних убистава Албанаца.

„Сваки суд који формира држава је национални суд, без обзира да ли се назива националним или међународним. Косову није потребан нови суд како би се истражили могући злочини које је починила српска војска, парамилитарне групе или полиција до напуштања Косова 1999. Злочини почињени на територији Косова су у надлежности косовских правосудних органа и они су могли самостално да их истражују од 2008. наовамо“, наводи Палуши.

Саговорници ДВ ефикасније решење за суђења ратним злочинцима виде у сарадњи правосудних органа. „Косовски суд не може бити у потпуности ефикасан уколико не постоји подршка и српских судских органа. Постоји потреба за сарадњом када је реч о ратним злочинима и осигуравању правде за жртве јер ми можемо спровести суђење у одсуству, али шта је резултат? Како се жртва може задовољити тиме?“, пита се Колићи.

(Дојче веле)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер