четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дојче веле: Порошенкова офшор-веза у Немачкој
Хроника

Дојче веле: Порошенкова офшор-веза у Немачкој

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 29. мај 2016.

 У Украјини је све веће незадовољство због офшор-послова председника и његових људи од поверења. Истраживања које је спровео Дојче веле на видело износе детаље о офшор-компанијама Петра Порошенка.

Фабрика скроба веома је важна за источноевропског олигарха и украјинског председника Петра Порошенка. Та сировина неопходна је за његову „чоколадну империју“. Зато је и не купује, већ производи у сопственим фабрикама. Поред две у Украјини, у оквиру Порошенковог предузећа послује још једна – у источној Немачкој, сазнаје Дојче веле.

Још 2011, у време када је купљена та фабрика у Немачкој, спекулисало се о Порошенку као могућем купцу, а сада, након објављивања Панамских папира, постало је јасно колико су комплексна власничка преплетања у случају Порошенка. Тај политичар је свој познати концерн „Рошен“ организовао преко офшор-компанија. Критичари кажу да је то урадио између осталог и зато да би уштедео на порезу. Порошенко те оптужбе одбацује. Према његовим тврдњама, оснивање офшор-компанија има за циљ да његовим фабрикама слаткиша, док је он председник, управља једна реномирана међународна адвокатска канцеларија.

Истраживања која је спровео Дојче веле показала су међутим да коришћење офшор -компанија у пореским оазама није изузетак кад је у питању пословна пракса Петра Порошенка. За то је добар пример његове фабрика скроба у источној Немачкој – иако она са око шест милиона евра годишњег промета и око сто радника представља само мали фактор у пословној империји украјинског председника.

Најважније је остати анониман

Фабрика у Немачкој припада предузећу „Интерстарцх ГмбХ“, а том фирмом, сазнаје ДW, управља Порошенково предузеће „Интерстарцх Украјина“. Формално се то немачко Друштво са ограниченом одговорношћу, како показују исечци из трговачких регистара, налази у власништву једног друштва са Кипра чији је прави власник једна фирма на британским Девичанским остврима. Та преплитања прикривају власничке односе и могла би да се користе у корист прикривања пореза. На упит ДW о његовом односу према наведеним офшор-компанијама, кабинет украјинског председника није дао одговор. Његови пословни саветници рекли су нам да та мрежа предузећа није у власништву Порошенка и истакли да је за то овлашћен дотични Серхиј Зајцев који је, како кажу, „независни предузетник“ и Порошенков пословни партнер.

Али поглед у регистар предузећа на Кипру и у Холандији приказује другу слику. Зајцев је не само заменик генералног директора Порошенкових „Рошен-погона“, већ је и директор офшор-компанија преко којих би требало на привремено управљање ставити компанију „Рошен“. Панамски папири су отксили да је украјински председник овлашћена особа за тај сплет предузећа који води све до британских Девичанских острва. Тамо је регистрована и фирма „Еуро Бусинесс Инвестментс ЛТД“ која, преко међустанице на Кипру – контролише немачку фирму „Интерстарцх ГмбХ“.

Сами себи позајмљују новац и штеде на порезима

Британска Девичанска острва су, према наводима „Таx Јустице Нетwорк“, једна од најважнијих пореских оаза на свету. Ту нема сарадње са страним пореским управама, нити регистара предузећа у која јавност могла да има увид. Да ли су Порошенкова предузећа на тај начин организована као офшор-фирме?

Законски гледано, украјински председник обавезан је да јавно изнесе имовинску картицу. Порошенко је навео да није имао никаквих прихода из иностранства откад је на председничкој функцији. Али то није могао ни да има ако је његов стари пријатељ Зајцев заиста преко фирме на Кипру власник фабрика у Немачкој. Нејасни, међутим, остају власнички односи на крају ланца предузећа на британским Девичанским острвима. О томе се Порошенкови саветници из адвокатске канцеларије специјализоване за економију ИЦУ нису изјашњавали. Изјавили су само да постоји правни уговор између Порошенкове фирме „Интерстарцх Украјина“ и немачке „Интерстарцх ГмбХ“.

Поред потпуне анонимности, конструкција офшор-предузећа пружа још једну предност: порези могу да се смање. Новац за немачку фабрику – 35 милиона евра – „Интерстарцх ГмбХ“ добио је као кредит од своје кипарске мајке-компаније „Цамарин Лимитед“. Украјински инвеститор је, дакле, сам себи позајмио новац – и то чини се уз велику каматну стопу, како се може видети из годишњег биланса. Јер од 2011. године је годишње око два милиона евра камате убрала та кипарска фирма.

Такве камате се према немачко-кипарском уговору о опорезивању – не опорезују. Уобичајени модел уштеде пореза, објашњава у разговору за Дојче веле финансијски стручњак Ханс-Лотар Мертен. У својој књизи „Пореске оазе“, која је постала бестселер, он описује многе такве пореске рупе. И немачки концерни користе такве могућности, каже тај публициста и економиста: „То је сасвим легално. Али оно што се с тим ради, често је илегално.“ Мертен указује на то да се такве конструкције често користе и за прање новца.

Теку даљи милиони

„Интерстарцх“ годину за годином прикупља нове дугове у кипарској мајци-компанији. Крајем 2014, дугови су износили 44 милиона евра, а ипак је управа погона у „Интерстарцху“ у јуну 2015. најавила даље инвестиције власника у висини од 25 милиона евра.

Та фирма се у свом годишњем извештају жали на ниске цене набавке скроба и високе цене пшенице. То је 2014. године довело до скоро шест милиона евра губитка. Ипак, планирано је да се у наредних пет година производни погони прошире. Украјински инвеститор сам себи очито и даље позајмљује новац у Немачкој. На тај начин све више новца од камата завршава на рачунима офшор-фирме. А немачка пореска управа од тога нема ништа, јер без добити, нема ни пореза на добит који би требало да се плати држави.

(Дојче веле)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер