четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дојче веле: Пали немачки војници у Првом и Другом светском рату – хероји или жртве?
Хроника

Дојче веле: Пали немачки војници у Првом и Другом светском рату – хероји или жртве?

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 16. новембар 2017.

 На који начин би Немачка требало да се сећа својих војника који су погинули у Првом и Другом светском рату? Да ли су они били хероји или жртве? Или и једно и друго? Тим питањем се у међувремену се бави и суд у Минхену.

Ратних споменика има у готово сваком, па и оним најмањим немачким градићима. Има их више од 100.000. О тим споменицима се углавном готово нико не брине. Они пропадају, делови отпадају, а маховина све више прекрива обелиске и гранитне крстове. Изгледа као да ти споменици више не одговарају времену и друштву које већ седам деценија познаје само мир. Имена која су на њима исписана готово нико се више не сећа. У око упадају само велика слова, натписи. Они објашњавају зашто су ти споменици уопште ту. Али они и иритирају – због језика који више није у складу с временом и због патетике која делује страно.

„У славу и част Немачке“, једна је од тих реченица које се често могу прочитати на споменицима посвећенима погинулима у Првом светском рату. Након 1945. године ретко где су подигнути нови споменици. Постојећи су једноставно употпуњени новим именима палих војника. А текстови се допуњени додацима попут: „У знак сећања на све жртве рата“, или: „Свим жртвама насиља“.

То је скандал, сматра Волфрам Кастнер. Тај 70-годишњак већ годинама се бори против, како објашњава, континуираног милитаризма у немачком друштву. Кастнер је уметник. Он је изменио споменике. Да ли је то смео? – то је једно питање. А друго гласи: Зашто је то урадио?

Случај Волфрам Кастнер

Испред једне зграде Бундесвера у Немачкој тај уметник је у фебруару 2015. изменио поруку која је стајала на једном споменику палим војницима. Изменом пар слова из реченице „...у славу и част Немачке“ конструисао је сасвим другачију поруку: „Они су погинули за нечаст Немачке“. Тај споменик је подигнут 1922. године, 1945. је уништен, а 1962. поновно подигнут. Подигао га је Бундесвер.

Кастнерова акција није се догодила без најаве. Он је немачку министарку обране Урсулу фон дер Лајен претходно замолио да Бундесвехр, молим лепо, постави додатну таблу с текстом који представља објашњење. Берлин је то одбио. А онда је Кастнер поштом у Министарство послао слова која је скинуо са споменика. Убрзо након тога, Министарство обране поновно је издало налог да се на споменик врати стара реченица о слави и части. А онда је и Кастнер реаговао: додатну таблу коју је Министарство претходно одбило да постави, монтирао је он сам на споменик. На њој је стајало: „Жалимо за свима онима који су изгубили живот у Првом светском рату 1914-1918.“

Бундесвер је опет реаговао и уклонио таблу, а за трошкове уклањања остатака лепка Кастнеру је испоручен рачун од 448,78 евра. Управни суд у Минхену дао је Бундесверу за право и осудио уметника да плати новчану казну због „наношења материјалне штете и ометања мира покојника“.

Судска пресуда у суштини је симболична, било је то само правно упозорење за Кастнера. Али уметнику је то било превише, а Бундесверу сувише мало. И једна и друга страна уложиле су жалбу. Малограђанска посла? Можда, али Кастнерова „уметност на споменику“ политички је експлозивна.

Континуитет милитаризма

Због тога што је Кастнерова уметничка акција након судске пресуде допрла и до јавности, против њега су покренуте још неке додатне кривичне пријаве. Из свега су се могле ишчитати и критике, попут: „Шта ћемо ако се сваки споменик измени“. Или: „Споменици се скрнаве, а држава то само посматра“.

Оно што уметник жели да поручи јесте да, како истиче, Немачка и даље негује континуитет милитаризма према нацизму. Кастнер сматра да је реченица која садржи речи „слава и част“ у суштини „историјски неодговорна“, зато што Бундесвер, сматра, с тим још увек повезује један убилачки рат. Укратко: за њега „војни дух тог времена још увек није превазиђен“.

У другим земљама видљиве су јасне разлике када је реч о сећању на погинуле војнике. Док се у Француској, Великој Британији или САД након 1918. „жалило за непознатим војницима“, у Немачкој се водила жестока расправа о томе да ли би у првом плану требало да буде сећање на жртве или величање хероја. А и за време нациста, војник је био у центру пажње јавног дискурса, споменици су били део унутрашње мобилизације, критикује историчар Мартин Сабров из Центра за историјска истраживања у Потсдаму. Сасвим је другачија традиција у Енглеској и Француској. Тамо је у фокус постављен војник који се враћа кући, који је једноставно одрадио своју дужност, ојашнава Сабров.

Уметник Волфрам Кастнер жели да се његова акција на споменику схвати као акција која подстиче на размишљање. Његова табла која је скинута још увек налази код надлежног команданта Бундесвера, и то већ две године. Кастнер не сме по њу да оде, добио је забрану приступа просторијама Бундесвера. Случајем се у међувремену бави покрајински суд у Минхену. Пресуда се очекује у четвртак, 16. новембра.

(Дојче веле)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер