Дојче веле: Немачка преко Турске блокира српски пут у ЕУ?

Председник Србије, Борис Тадић данас је у званичној посети Берлину. Циљ: да кандидатура Србије за чланство у ЕУ добије реалне основе. Међутим, нова немачка влада захтева паузу у ширењу Европске уније.

Немачка у начелу подржава тежње земаља Западног Балкана да приступе Европској унији, али су владајући конзервативци на челу са новом-старом канцеларком Ангелом Меркел још током предизборне кампање рекли да желе једну врсту успоравања тог процеса, каже Душан Рељић, научни сарадник немачког Института за међународну политику и безбедност. Немачка влада сматра да примат на европском путу има Турска, која би у наредном периоду уместо пуноправног чланства, бар за сада, требало да добије само привилегован статус у Европској унији, каже Душан Рељић.

„Ја бих то оклевање Немачке око убрзања процеса приступања земаља Западног Балкана повезао са тим турским питањем, са жељом садашње Владе да добије на временском размаку у односу на Турску. У тај процес између садашњости и тог неког будућег учлањења Турске, на известан начин упадају земље са подручја бивше Југославије, зато што постоји несклад између њихових амбиција да то буде што пре и спремности неких западних престоница, па и Берлина“.

Не доводи се у питање спремност Хрватске да у наредном периоду закључи претприступне преговоре. И Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Македонија и Албанија напредоваће према Европској унији, онако како буду испуњавале постављене услове. Међутим, већ сада је извесно да план Балканске комисије, који датира из 2006. године и коју су предводили бивши италијански премијер Ђулијано Амато и бивши немачки председник Рихард фон Вајцекер неће бити испоштован, оцењује Рељић.

Планом је било предложено да све земље бивше Југославије приступе Европској унији до 2014. године. Те године се, наиме, обележава сто година од избијања Првог светског рата у Сарајеву, а пријемом земаља Балкана у чланство Европске уније било би и симболички обележено окончање крвавог 20. века и поновно уједињење Европе, коментарише Рељић.

„Не видим спремност у Берлину, а и у неким другим градовима да се било каква временска одредница успостави. Мислим да ће сада унутар Европске уније бити доста расправе између Италије, Грчке и земаља у Источној и Средњој Европи попут Пољске, Румуније, Бугарске који јако подржавају приступ и Србије и других земаља Западног Балкана Европској унији, и оних земаља Западне Европе као што су Немачка, Холандија, Белгија, Данска које имају један дистанциран став.“

(Дојче веле)