петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дојче веле: НАТО жели веће присуство у источној Европи
Хроника

Дојче веле: НАТО жели веће присуство у источној Европи

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 28. август 2014.

Русија је безбедносни ризик, а актуелни догађаји бацају ново светло на војну стратегију у Европи, сматра генерални секретар НАТО. Андерс Фог Расмусен се зато залаже за додатне војне базе у источној Европи.

Северноатлантски савез враћа се на почетак – поново је у центру пажње заједничка одбрана. Председници држава и влада чланица НАТО срешће се у Велсу у првој недељи септембра, да би разговарали о новој војној стратегији. Након што је смисао постојања НАТО доведен у питање током деведесетих, тај савез пронашао је нову сврху тако што се укључио у интервенције попут оних у Авганистану. Сада је пред њим нови, али веома познат изазов: НАТО мора да се суочи са Русијом.

Чланице Савеза на Балтику - Естонија, Литванија и Летонија, веома су забринуте, а исто важи и за Пољску. Након припајања Крима и сукоба у источној Украјини, најисточније државе НАТО желе да буду спремне за случај да Русија заиста нападне неку од земаља-чланица.

„НАТО друге класе“

То нису потпуне бесмислице, оцењује пензионисани генерал немачког Бундесвера, Егон Рамс. „У Естонији и Летонији могла би добро да се организује дестабилизација – попут догађаја на Кирму и на истоку Украјине јер тамо живи пуно Руса“, сматра бивши официр НАТО. „Али ја се надам и верујем да ће чланство у НАТО одвратити Русију од таквих потеза.“

Заправо, у Пољској и балтичким републикама готово и да нема НАТО трупа, а власти тих земаља често се жале да их сматрају чланицама Савеза „друге класе“. Додуше, у Литванији постоји ваздухопловна база Сијаулај, одакле полећу војни авиони НАТО док патролирају ваздушним простором Балтика. Домаћа авијација у тим државама готово и да не постоји. И у Шћећину, на северозападу Пољске, вијори се застава НАТО. У тој бази близу немачке границе стациониран је корпус од 250 војника из више земаља, којима је немачки генерал Рамс командовао три године.

Привремене-сталне базе

Генерални секретар НАТО Расмусен сматра да је то исувише мало. Тај званичник је у медијима у више наврата наводио да жели веће и видљивије присуство на истоку – нова војна упоришта, већу количину опреме и могућност да се тамо брзо пребаци још већи број војника. Истовремено, још увек важи договор између Северноатлантског савеза и Русије да неће бити трајног и озбиљнијег стационирања НАТО трупа у источној Европи. По свему судећи, Расмусен жели да остане у оквирима тог уговора, без обзира на наводно гомилање руске војске на границама.

Ипак, постоји начин да НАТО покаже војну снагу, а да не прекрши уговор. Наиме, није потребно трајно стационирати војнике, сматра генерал Рамс. Уместо тога, НАТО може да створи „базе за образовање и обуку на Балтику и у Пољској“, каже он. Другим речима, на исток могу стално да се шаљу нове трупе и да се редовно повлаче, односно ротирају. Војници на обуци представљали би неку врсту „предстраже“, тумачи бивши немачки генерал.

Сувише споре трупе за брза дејства

Важнија од тога је брзина, односно могућност да се трупе у крајњем случају брзо распореде на потребне тачке, процењује Рамс. Северноатлантском савезу је до сада било потребно много времена да се припреми за неке веће војне акције – понекад су у питању биле и године. Чак је и трупама за брзи одговор НАТО (такозване НРФ) потребно неколико недеља да се активирају у пуној мери.

Због тога Расмусен жели „ударну јединицу“ унутар НРФ, која би могла да буде спремна за борбена дејства „у року од неколико сати“. „То би морали да буду војници који у принципу седе на већ спакованим коферима“, коментарише генерал Рамс. Ипак, по његовој процени, план генералног секретара НАТО није претеран. Бивши командант корпуса у Шћећину сматра да НАТО у наредних неколико година мора да наступи одлучно и сложно против потенцијалних непријатеља и подсећа да ће секретар Расмусен остати на положају само до краја септембра. „Расмусен можда и користи свој одлазак да постави одређене смернице, али оне се крећу у правом смеру“, сматра немачки генерал.

Новац за тај план вероватно ће се наћи: ангажовање НАТО у Авганистану званично се ближи крају, тако да се ослобађају капацитети изградњу војних структура на истоку. Али још увек нема опште сагласности по тим питањима. Земље као што су Велика Британија и САД подржавају та настојања, Француска, Италија и Шпанија се противе. Немачка је, кажу представници НАТО, још увек подељена јер такав један корак могао би озбиљно да испровоцира Русију.

(Дојче веле)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер