среда, 24. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дојче веле: Нафта, моћ и теорије завере
Хроника

Дојче веле: Нафта, моћ и теорије завере

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 22. октобар 2014.

Последњих неколико месеци цена нафте је веома ниска. То пре свега штети Русији, Ирану и Венецуелу. О узроцима пада цена жестоко се дискутује. Теорије завере цветају. Помињу се везе Саудијске Арабије и САД…

Ако на свету постоји нешто што се може назвати стратешка сировина, онда је то нафта. Због тог „црног злата“ воде се ратови, руше владе. Цена тог горива светске економије може да успори или убрза коњуктуре. У принципу, цена нафте веома је осетљива на све врсте поремећаја. То што је дуго сматрано малтене законом природе, чини се да тренутно не функционише. Цена нафте последњих месеци пала је за више од 20 одсто – упркос тешким кризама у неким земљама које спадају у веће произвођаче: Русија је део кризе у Украјини, у Ираку се воде тешке борбе са радикалним исламистима „Исламске државе“, Нигерија је погођена епидемијом еболе у западној Африци.

Роберт Барџис главни економиста за тржишта у развоју у ДБР у Лондону, пад цена нафте објашњава класичним категоријама понуде и потражње. Два фактора су од пресудног значаја: забринутост за економски развој у Европи и неким земљама у развоју, плус велика понуда нафте на тржишту, углавном због револуције у Сједињеним Државама која то гориво масовно производи од шкриљаца.

Ниска цена нафте за Русију болнија од санкција

Средином октобра, ДБР је објавио студију о последицама ниских цена нафте за земље које спадају у највеће произвођаче нафте. Економисти су такође истраживали која цена нафте је потребна тим земљама за финансирање буџета.

Земље произвођачи нафте под притиском

Русија најмање 45 одсто свог буџета финансира приходима од извоза енергије. Притом је цена гаса повезана са ценом нафте. Према подацима ДБР-а, Русији је потребна цене нафте од око сто долара по барелу да би избалансирала свој буџет. Тренутно, цена је знатно нижа, око 85 долара по барелу. То има озбиљне последице, сматра Стефан Мајстер аналитичар Немачког друштва за спољну политику (ДГАП): „Руски буџет није довољно финансиран и озбиљно је угрожен, узму ли се у обзир и санкције Запада, као и стагнација привреде у тој земљи“. Мајстер иде и даље, и каже да је утицај ниске цене нафте за Русију знатно болнији од санкција Запада.

Саудијска Арабија и САД против Русије?

И тако, теорије завере цветају. У Русији добро памте осамдесете. И тада је цена нафте била толико ниска, да је то био један од разлога за распад Совјетског Савеза. На то је недавно подсетио Николај Патрушев у интервјуу за провладин лист „Рускаја газета“. Секретар Савета за националну безбедност Русије изјавио је да су Сједињене Државе пре три деценије изазвале пад цена нафте како би Совјетски Савез довеле до банкрота.

Извештај руског Института за стратешке студије РИП, такође објављен средином октобра, долази до следећег закључка: тренутни пад цена нафте плод је споразума између САД и Саудијске Арабије.

И заиста, Саудијска Арабија до сада није показала никакву намеру да стабилизује цене нафте тако што би, као што је то уобичајено - смањила производњу. Напротив, у септембру ју је чак мало и повећала. Истовремено, Саудијска Арабија одбила је захтев Венецуеле за одржавањем ванредног састанка Организације земаља извозница нафте – ОПЕК. Редовни састанак биће одржан крајем новембра и тек тада ће бити речи о презасићености тржишта. Саудијска Арабија, додуше, такође „пати“ због ниске цене нафте, јер њој је за уравнотежени буџет потребна цена од око 99 долара по барелу. Али Саудијска Арабија је током година високих цена накупила резерве од око 450 милијарди долара.

Ирану су потребни петро долари

Другачије стоје ствари са Ираном, вечним ривалом Ријада у борби за утицај на Блиском истоку, каже Кирстен Вестфал из берлинске фондације „Наука и политика“ у интервјуу за Дојче веле: Техерану је очајнички потребан приход од нафте. Иран се теши да је пад цена кратког века, али та земља је од 2011, због санкција Запада, изгубила више од половине својих прихода од нафте.

Да би покрила свој буџет, потребна јој је цене нафте од најмање 125 долара по барелу. Ирански министар за нафту Бијаа Занганех, сматра да је за пад цена директно одговорна Саудијска Арабија: Ријад је преплавио светско тржиште. Ирански радио за иностранство 12. октобра је јавио да је Техеран снизио цену нафте на саудијски ниво.

Подударност интереса

Висока цена нафте ограничава флексибилност Ирана у преговорима око нуклеарног програма. Што мање Техеран зарађује од нафте, то више му је важније ублажавање санкција које му је увео Запад. Вестфал сматра је теза да су Саудијска Арабија и САД повећале производњу нафте како би извршиле економски притисак на Русију и Иран – спекулација, али признаје да се ту њихови интереси подударају.

Вашингтону је сигурно драго што се и Венецуела нашла под притиском. Тој земљи потребна је цена од чак 162 долара за барел да би избалансирала буџет.

Али, и произвођачи нафте у самим Сједињеним Државама зависе од цене нафте. Иначе им се посао не исплати…

(Дојче веле)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер