Дојче веле: На самиту ЕУ договорен надзор 6 000 банака

Европски лидери договорили су се да Европска централна банка од наредне године крене у надзор свих 6.000 банака еврозоне. Договор о јединственом надзору постигнут је уз претходно усаглашавање ставова Берлинаи Париза.

Ова одлука представља значајан корак у правцу дубље интеграције еврозоне и види се као начин за разбијање зачараног круга преливања криза из банкарског сектора на државне буџете.Од избијања дужничких криза, пре скоро три године, до данас, лидери ЕУ састали су се у Бриселу 22 пута. Иако је овога пута Самит протекао без предзнака “историјски”, “ванредни” или “кризни”, европски шефови држава и влада и даље су у фокусу имали питања јачања економско монетарне уније. Један од значајних корака у том правцу свакако је и стварање европске банковна уније, а европска двадесет седморица постигла су синоћ (18.10.) договор о тзв јединственој “супервизији банака”:

“Европски савет позвао је на брз договор о законском оквиру, који би требало да буде постигнут до 1. јануара 2013. Када се то усагласи, јединствени надзорни механизам требало би да постане оперативан током 2013.године”, објаснио је председник Савета ЕУ, Херман ван Ромпеј.

Надзор 6.000 банака еврозоне биће поверен Европској централној банци, која би притом имала јасно одвојену монетарну и надзорну улогу, омогућиће директну помоћ за рекапитализацију посрнулих националних банака без уплитања националних државних дугова. Многи овај потез оцењују као корак у правцу “прекида зачараног круга” који је постојао између дужничких криза у банкарском сектору и економје самих држава.

Француско-немачке разлике

Договор о јединственом надзору банака постигнут је уз претходно усаглашавање ставова Немачке и Француске, чији су лидери, Ангела Меркел и Франсоа Оланд, пред почетак Самита у Бриселу имали билатерални сусрет. Француска се залагала да по могућству до краја ове године дође до успостављња супервизије, како би угрожене банке што пре добиле директан приступ европским фондовима, док се Немачка, помало нервозна због оваквих позајмица, заузимала за “промишљенији” и дужи процес одлучивања, наглашавајући да је у питању квалитет, а не брзина стварања европског надзора банака. Ово није и једина тема мимоилажења ставова Немачке и Француске. И када је у питање контрола националних буџета Немачка се залаже за именовање посебног европског комесара, док Француска, али и неке друге чланице Уније, није желела да препусти контролу својих финансија, а противе се и промени европског устава, што би био случај уколико се прихвати немачки предлог.

Нада за Грчку

Током Самита европских лидера такође су се могли чути и позиви на јачање привредног раста, подршку предузећима и јединственом европском тржишту, како Европа не би заостала за својим партнерима на међународној економској сцени. Речи охрабрења упућене су синоћ из Брисела Атини. После извештаја који је поднео премијер Грчке о ситуацији у земљи и спровођењу програма мера штедње, европска двадесетседморка поздравила је одлучност грчке владе и напоре грчког народа:

“Истовремено очекујемо од Грчке да настави са буџетским и реформама структурне политике и да их примени. То је неопходно како би се ојачао приватни сектор и инвестиције и створио ефикаснији државни сектор. То ће омогућити Грчкој да крене у нови привредни раст и обезбедиће јој будућност у еврозони”, закључио је председник Савета ЕУ.

(Дојче веле)