Дојче веле: Макрон у тамном вилајету

 Француски председник је стекао имиџ „председника богатих“. Стотине хиљада грађана протестује против пензионе реформе, штрајк паралише земљу. Немачка штампа се пита да ли Макрон може да политички преживи ову кризу.

У сукобу око пензијске реформе, у четвртак су поново стотине хиљада људи протестовале на улицама широм Француске. Француски МУП говори о 452.000 људи од тога 56.000 у Паризу, док синдикат ЦГТ говори о три пута више демонстранта – наводно 1,7 милиона у целој земљи.

Протести против плана реформе пензијског система Емануела Макрона трају вец́ пет седмица и парализовали су земљу, посебно због тога што штрајкују Државне железнице СНЦФ и париска транспортна компанија РАТП.

После неуспелих разговора у уторак, премијер Едуар Филип се поново састаје са социјалним партнерима – синдикатима и послодавцима. То би требало да буде конференција о сталном финансирању пензијског система – што је био предлог умереног синдиката ЦФДТ.

По закону у Француској у пензију може да се иде са 62 године, и како то каже Влада – то се не би мењало у оквиру планиране реформе. Међутим, планирано је да они који одлазе у пензију са 62 године имају умањену пензију у односу на оне који би радили још две године – до навршене 64 године. То фактички значи померање границе одласка у пензију за две године.

Конзервативни лист Велт пише о овој теми: „Утицајни савез синдиката ЦГТ и други позивају на потпуно повлачење реформских планова којима председник Макрон жели да стандардизује компликовани систем са више од 40 пензијских фондова. Влада то категорички одбацује. Највец́и синдикат ЦФДТ жели да се Влада барем одрекне плана да се у пуну пензију одлази са 64 уместо садашње 62 године.“

Тагесшпигел из Берлина коментарише да је у игри Макронова политичка будућност те да је он пред тешким избором – између премијера Филипа и шефа синдиката Бергера. Овај лист пише да су на демонстрације широм земље позвали „радикални“ синдикати који „профитарију од чудне противречности. Људе, поготову у Паризу, све више нервира непрестани штрајк због којег имају проблема да стигну до посла, али неће ни да прихвате Макронов предлог – да раде дуже до пензије.“

„Ових дана би могла да се одлучи политичка будуц́ност Макрона. Следећи председнички избори су 2022. и очекује се да ц́е се он поново кандидовати. Ако пропадне његов најважнији реформски пројекат – пензијска реформа – шансе да буде поново изабран ц́е се вероватно знатно смањити“, додаје Тагесшпигел.

„Шеф државе још увек може да рачуна на подршку бирачког тела које га је довело на власт 2017. Ту спадају старији грађани који вец́ примају пензију, делови средње класе и запослени на шефовским позицијама. Ипак, Макронова изборна база је уздрмана. Многи Французи су му свој глас дали пре свега ради спречавања доласка на власт екстремне десничарке Марин Лепен.“

Тагесшпигел пише и да је за Макрона лоше то што су се против нејга окренули и просветни радници. Они су до сада профитирали од добрих пензија, које су иначе много веће од пензија те струке у Немачкој. Али просветни радници зарађују у Француској мање од колега у Немачкој. И Макрон је, да би одобровољио просветаре обећао да ће им повећати плате. 

„Међутим, то више на пролази“, наставља овај лист јер: „У међувремену се код многих Француза уврежило мишљење да је Макрон председник богатих.“

Стога овај лист закључује: „Што дуже траје сукоб, што дуже траје штрајк, тим хитније председник мора да одлучи. У основи има две могуц́ности: С једне стране, могао би да ојача леђа премијеру Едуару Филипу и остане при томе да стварна граница за одлазак у пензију буде померена са 62 на 64 године.

То би имало смисла, јер у француским пензијским фондовима постоји огромна рупа. С друге стране, могао би да се приближи Лорену Бергеру, шефу Савеза умереног синдиката ЦФДТ, и укине ту планирану промену старосне границе за одлазак у пензију. Међутим, Макрон би тада изгубио углед одлучног реформатора“ сматра Тагесшпигел.