Хроника

Дојче веле: Левица критикује однос Берлина према злочинима УЧК

Штампа
недеља, 24. јануар 2021.

 Немачка Влада подржава и помаже рад косовског Специјалног тужилаштва за ратне злочине, пише у одговорима на упит посланика у које ДW има увид. Опозициона Левица критикује да је Берлин годинама толерисао злочине.

Званични Берлин придаје „велики значај“ Специјалном тужилаштву које се бави злочинима Ослободилачке војске Косова (УЧК). „Из перспективе Савезне Владе, расветљавање ратних злочина и повреда људских права има централну улогу у оквиру процеса помирења“, пише у одговору немачке Владе на парламентарни упит Левице. ДW ексклузивно има увид у тај документ.

„Корупција и организовани криминал и даље представљају централне изазове за политику и економију Републике Косова“, пише даље у одговорима.

Посланике Левице је занимало да ли су немачке власти прећутно пристајале на сарадњу са косовским лидерима попут Хашима Тачија, који су, тек двадесет година од рата, оптужени за ратне злочине. Из Берлина одвраћају да су, после избора на Косову 2001. сарађивали са изабраним представницима, али увек наглашавали значај разјашњавања ратних злочина.

У одговору Владе наводи се да је подржаван и рад Хашког трибунала, и Специјалног суда и тужилаштва за Косово којем се помаже „финансијски и у оквиру правне помоћи“. „Савезна влада је уз то секундирала троје запослених у косовско Специјално веће и канцеларију Специјалног тужиоца.“

„Немачка Влада сноси део одговорности"

Према речима Севим Дагделен, посланице немачке Левице која је поставила упит, годинама су „игнорисане и заташкаване“ оптужбе против Хашима Тачија и његових „мафијашких структура“.

Дагделен наводи сазнања специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија, бивше тужитељке Хашког трибунала Карле дел Понте, али и немачке обавештајне службе БНД која је још 2005. повезивала косовске лидере са организованим криминалом. Тај извештај је у целости процурио кроз објаве Викиликса.

„Немачка Влада сноси део одговорности што су тешка кривична дела на Косову до данас остала некажњена и што корупција још цвета“, наводи Дагделен за ДW.

На неколико питања Левице одговори нису пренети јер се класификују као „тајна“ и обухватају сазнања немачких служби. Рецимо, да ли Берлин има сазнања да су људи из ШИК (тајне полиције УЧК одговорне за ликвидацију политичких противника) и данас у обавештајним врховима Косова? И да ли су косовске тајне службе на мети имале и Унмик, Еулекс или Кфор како би подриле истраге против Тачија и других?

„Команданти УЧК су дворени као савезници у противправном рату НАТО 1999. и подржавани на путу ка највишим функцијама у политици и тајним службама“, критикује Дагделен. „Није чудо да немачка Влада своје мрачне косовске везе држи под ознаком тајности.“

Меродавни преговори у Бриселу

Нека питања односе се на актуелне преговоре Београда и Приштине. У немачкој Влади откривају да су представници ЕУ и Сједињених Држава учестало разговарали о преговарачком процесу, али да ЕУ није консултована о садржају такозваног Вашингтонског споразума. Мисли се на два различита папира која су у септембру код Доналда Трампа у Белој кући потписали српски председник Александар Вучић и косовски премијер Авдулах Хоти.

„Из перспективе Савезне владе, меродаван је повратак преговорима под вођством ЕУ и специјалног изасланика Мирослава Лајчака у јулу 2020“, наводи се у одговорима.

На питање Левице да ли је, према сазнањима Берлина, Вашингтон фаворизовао размену територија – севера Косова и Прешевске долине – немачка Влада подсећа да су ту идеју лансирали Вучић и Тачи на једном форуму у Аустрији у августу 2019. године.

„Представници америчке администрације су повремено за медије сигнализирали отвореност за свако решење око којег би се сагласиле две стране, али и појашњавали да САД не раде у правцу промене граница“, додаје се у одговору Берлина.

Немања Рујевић

(Дојче веле)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]