Дојче веле: Крвави дани у Ираку – зашто народ протестује?

Број мртвих превалио је стотину након пет дана протеста против власти у Ираку. Од уторка хиљаде људи излазе на улице више градова Ирака протестујући против корупције, незапослености и лошег снабдевања струјом и водом.

Последње жртве у Багдаду пале су у суботу. Према очевицима, реч је о четворици мушкараца на које су ватру отвориле снаге безбедности, преноси агенција дпа. Око двеста махом младих људи блокирало је улицу, палећи гуме и сукобљавајући се са полицијом.

У суботу су ирачка телевизија НРТ и телевизија Ал Арабија која је у саудијском власништву саопштиле да су нападнуте њихове просторије у главном граду Ирака. Према тим наводима, непознати батинаши су упали у редакцију, тукли новинаре и уништили опрему због чега НРТ накратко није емитовао програм.

У другим градовима Ирака пријављени су напади на централе политичких странака.

Протести у земљи која се броји у најзначајније произвођаче нафте на свету нису дошли ниоткуда. Још прошле године се демонстрирало у Басри на југу земље где је центар нафтне индустрије. Тамо су се наиме хиљаде људи разболеле због загађене воде за пиће.

Овог пута је, како се верује, један од окидача била и смена популарног генерала Абдела Вахаба ал Садија. Његови подржаваоци га виде као човека који се супротставља утицају шиитских паравојски под контролом Ирана. На протестима се могу видети и плакати са његовим ликом.

Међутим, масовно незадовољство пре свега је социјалне природе. „Ирачани имају осећај да се држава на неки начин развија и да се многи све више богате, али да велики део становништва у томе не учествује, напротив: живи све лошије“, каже за ДW Данијел Герлах, главни уредник немачког магазина „Зенит“ посвећеног Блиском истоку.

Ирак се на индексу корупције Транспаренци интернешнала котира на самом дну – 168. место од 180 земаља.

Герлах каже да је за стање у Ираку одговоран компликован систем у којем власт деле различите конфесије и народи, а свако гледа да уграби колико може и задовољи своју клијентелу. „Уз то имамо феномен да народ углавном има улогу молиоца, а држава се поставља као доброчинитељ“, каже овај новинар.

Премијер Абел Абдел Махди је назвао протесте „оправданим“, али је рекао да нема „чаробне формуле“ да се стање сместа поправи. Па ипак је власти у Багдаду и неколико других градова прогласила полицијски час и блокирала приступ интернету у читавој земљи.

Брутална реакција полиције однела је до сада стотину живота док је преко 4.000 људи повређено. „Ирачке снаге безбедности нису обучене да се носе са масовним демонстрацијама већ да се боре против наоружаних побуњеника попут оних из Исламске државе. Опремљени су тешким наоружањем и машинским пушкама“, каже Герлах.

Протести се махом дешавају у градовима где живи шиитском већина, док сунити и Курди до сада немају битну улогу. Штошта указује на сукобе између шиита код којих постоје струје наклоњене и супротстављене утицају Ирана.