четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дојче веле: Кремљ утврђује поделу Украјине
Хроника

Дојче веле: Кремљ утврђује поделу Украјине

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 01. новембар 2014.

Својом јасном намером да призна изборе сепаратиста у Доњецку и Лугањску Кремљ учвршћује поделу Украјине и увећава опасност од новог Хладног рата, наводи поред осталог Инго Мантојфел у свом коментару.

Русија ће вероватно бити једина важна земља која ће признати тзв. изборе, које организирају сепаратисти у Доњецку и Лугањску, а који су планирани за 2. новембар. Ипак Москва ће учинити више од тога, више од признавања легитимитета нове политичке творевине.

Пре свега се може очекивати да Русија преузме снабдевање ових делова земље, који су се одметнули од Кијева и да током зиме помогне људима, који су опустошени ратом и насиљем. То је из хуманитарних разлога исправно, при чему не би требало бити заборављено да је руска политика одлучујући фактор због којег је тамо уопште дошло до ратних дејстава.

Нови "замрзнути конфликт"

Изборима у самопроглашеној Народној Републици Доњецк и Лугањск, сепаратисти желе да осигурају извојевану власт. Отцепљење од Кијева треба да буде легализовано, а сопствена преговарачка позиција у односу на украјинску владу (али и ЕУ и САД), требало би да буде ојачана. Резултат ће бити - управљан из Москве - коначни нови "замрзнути конфликт" у источној Украјини, каквих је на пост-совјетском простору већ много: до данас егзистирају сепаратистичке творевине, које су настале пре око четврт века, у Трансњистрији, Абхазији, Јужној Осетији и Нагорно-Карабаху.

За руску политику су такви "замрзнути конфликти" познати терен и на крају крајева веома добродошли. Јер преко тих "сателитских" структура могуће је у бескрајним дипломатским преговорима вешто одржати руске интересе.

И више од тога: Нерешени територијални конфликти свеукупно дестабилизују земље погођене отцепљењем. Москва уз помоћ политике штапа и шаргарепе може да утиче на тамошње друштвено расположење и делује на унутрашњу политику. Молдавија и Грузија већ годинама о томе могу да пишу романе.

Беспомоћност у Кијеву

Украјинско руководство се у овом тренутку не може супротставити агресивној руској политици: Кијев је у пролеће без борбе одустао од Крима. Украјински покушај, оружјем да спречи отцепљење Доњецка и Лугањска, пропао је летос након тешког војног пораза. У Споразуму о примирју, потписаном у Минску, украјински председник Порошенко је практично морао да призна статус кво у источној Украјини.

На то га није присилила само војна слабост. Много више се Украјина налази пред великим политичким, економским и финансијским изазовима. Украјина ће само захваљујући међународној - говоримо пре свега европској - кредитној помоћи бити у стању да прикупи милијардске суме, на коју се Кијев обавезао при привременом стишавању сукоба око снабдевања гаса из Русије. Крим и источна Украјина су само два од бројних проблема пред којим се налази ново украјинско водство.

Одбрана од опасности уместо партнерства

Баш као и Украјина ни државе ЕУ, ни САД неће признати изборе у самопроглашеној Народној Републици Доњецк и Лугањск. Али они ће практично морати да прихвате новонастале прилике на терену. Међутим, насупрот могућим надама у Кремљу, Запад се неће поново вратити свакодневници - као што је то био случај након рата у Грузији 2008. године.

Украјинска криза и руска политика у овој години иницирале су нову епоху у европској безбедносној политици. Уместо партнерства са Русијом сада поново у центар збивања долази одбрана од опасности. То за последицу има циљано наоружање одбрамбених капацитета у европским чланицама НАТО. Руска војна ескадрила, која без најаве лети преко Северног и Балтичког мора, само појачава дојам да је то неопходно. Стога би могла да уследи нова утрка у наоружању.

Сада уместо поверења влада неповерење. Уместо широке сарадње између Европе и Русије убудуће ће постојати однос испуњен санкцијама и ограниченом сарадњом. Без обзира да ли је реч о трговини, научној сарадњи или астрономији - свуда се може очекивати да ће бити смањени контакти. Тврдолинијаши на обе стране ће то захтевати.

На крају, морало би се учинити све да не дође до новог Хладног рата. Ипак постоји опасност да руска политика доведе до подела у Украјини - као и у Немачкој на почетку (првог) Хладног рата – да проузрокује нову конфронтацију на линији Исток-Запад. Сваким даном биће све теже да се то и спречи.

(Дојче веле)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер