петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дојче веле: Колико мигранти коштају Немце?
Хроника

Дојче веле: Колико мигранти коштају Немце?

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 25. мај 2016.

Више од милион избеглица, како се процењује, током прошле године је дошло у Немачку. Због великих издатака неке општине су у финансијској кризи. Поставља се питање: Колико избеглице заиста коштају државу?

Немачко Министарство финансија рачуна да ће за збрињавање избеглица до 2020. године бити потребно 93,6 милијарди евра. Тај новац биће издвојен за смештај, интеграцију, али и за борбу против разлога због којих људи напуштају ратна подручја.

Министарство финансија процењује да ће ове године у Немачку доћи 600.000 избеглица. Идуће године, тај број би требало да износи 400.000, а следећих година 300.000 годишње. Прошле године је у Систему за регистрацију и расподелу избеглица (ЕАСY) регистровано више од милион њих. Од тога је 477.000 затражило азил.

Законом је регулисано да они који траже азил добијају све што им је потребно за живот: храну, одећу, лекове и апарате за домаћинство. У прихватним центрима самци уместо тога месечно добијају 135 евра. Уколико потражиоци азила више не живе у прихватним центрима, месечно добијају 354 евра. Осим тога, држава преузима станарину и остале трошкове.

Без немачког језика нема интеграције

Од новембра 2015. године потражиоци азила имају могућност похађања курсева интеграције. Ти курсеви састоје се од курса немачког језика, 600 школских часова, као и тзв. курса оријентације, који траје 60 школских часова.

Полазници курса интеграције на крају би требало да говоре немачки језик на том нивоу да могу без проблема да почну да раде у неком предузећу. У међувремену је далеко више заинтересованих за те курсеве него што има слободних места.

Ко сноси трошкове збрињавања?

Трошкове збрињавања избеглица сноси Савезна Република Немачка и њене савезне покрајине. Савезне покрајине новац даље прослеђују градовима и општинама који финансирају установе за прихватање избеглица, школовање деце-избеглица или бригу о малолетним избеглицама које су у Немачку стигле саме. Буџети многих општина су кроз те издатке веома оптерећени.

Прошлог септембра немачка влада је обећала да ће савезним покрајинама, паушално, по избеглици, да издвоји по 670 евра. Тај износ биће исплаћиван све док та особа прима помоћ регулисану законом о помоћи која се пружа потражиоцима азила. Међутим, убрзо се испоставило да та сума није довољна.

Савезним покрајинама потребно више новца

Са 670 евра се покрива само 20 одсто суме коју за избеглице издвајају савезне покрајине, признала је немачка канцеларка Ангела Меркел када се у априлу састала са премијерима немачких савезних покрајина. Зато је исправан предлог савезних покрајина и општина о праведној и фер расподели терета.

Према наводима савезних покрајина, савезна влада би требало да преузме 50 одсто трошкова. Одговор на то питање требало би да буде донесен на састанку који ће бити одржан 31. маја.

Велики градови имају највећи терет

Урбана подручја и велики градови посебно привлаче избеглице јер тамо имају боље шансе на тржишту рада. У главном граду Берлину, који је ионако у финансијским проблемима, сматрају да ће ове године за збрињавање избеглица морати да издвоје 900 милијуна евра. Градски сенат је у буџету планирао само 600 милијуна евра и нада се помоћи савезне ваде.

Мора ли министар финансија да се задужује?

Вероватно не мора, јер приходи од пореза у Немачкој су у порасту, а пораст износи колико и трошкови за збрињавање избеглица. Након што је савезна влада почетком маја представила процене о пореским приходима, немачке савезне покрајине и општине до 2020. године могу да рачунају са већим приходима у износу од 42,2 милијарде евра.

Министар финансија Волфганг Шојбле нада се да ће тиме ове и идуће године бити сачувана тзв. "црна нула". Шојбле је поносан што Немачка од 2014. године није правила нова задужења. Он жели да тај тренд настави.

Међутим, то исто тако значи да неће бити пореских олакшица јер повећање пореских прихода одлази на веће издатке за избеглице.

(Блиц) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер