Дојче веле: Кипар следећи кандидат за државни банкрот?

БЕОГРАД – Кипар би могао да буде следећи кандидат за државни банкрот у еврозони, после експлозије која је уништила главну кипарску електрану и због тесне повезаности земље са Грчком и у томе ништа неће моћи да промени ни оставка владе, оценила је данас немачка медијска кућа „Дојче веле”.

После експлозије контејнера са заплењеном иранском муницијом, која је уништила главну кипарску електрану, обнова ће коштати више милијарди евра.

То је новац који Кипар нема, иако му је потребан како би одржао какво-такво функционисање привреде, пише ДВ.

Друго, држава је сувише тесно повезана са Грчком, која је финансијски пред пропашћу, мишљења је немачки медиј.

Кипарске банке још увек држе државне обвезнице које је у вредности од око 20 милијарди евра издала влада у Атини и уколико дође до репрограмирања грчког дуга, банке на источномедитеранском острву могле да изгубе много милијарди.

Нови министри немају чаробне штапиће, већ ће морати да склањају државу под финансијски штит Европске уније, што је неславан развој ситуације за земљу која ће 2012. да преузме председавање највећом и најуспешнијом регионалном интеграцијом у свету, приметио је ДВ.

Под таквим условима, никоме није претерано стало до управљања земљом и бирачима који су, баш као и у Грчкој, већ показали спремност да изађу на улице и истерују правду.

Европска унија и Међународни монетарни фонд су од пролећа 2010. дали десетине милијарди евра као финансијску помоћ Грчкој, Португалији и Ирској како ове не би банкротирале под теретом огромних државних дугова.

На Кипру су, у међувремену, досадашњи коалициони партнери, комунистичка странка Акел, председника Димитриоса Кристофијаса и странка центра Дико, почели преговоре о формирању нове владе која ће се прихватити тешког задатка чупања државе из финансијске кризе.

Два партнера имају 28 од 56 мандата у парламенту, али није искључено ни формирање владе националног јединства.

Кипар је у тешку кризу упала за само три седмице, после поменуте експлозије која је подстакла стварање протестног покрета.

Тај покрет се јавио спонтано-народ је владу оптужио да је неспособна.

То што државни дуг Кипра износи 61 одсто од бруто домаћег производа (БДП) није тако драматично као у Грчкој, али 2010. је буџетски дефицит државе износио 5,3 одсто БДП.

При томе су се жестоко побунили синдикати, јер државни апарат гута трећину буџета и готово шестину БДП.

Гувернер Централне банке Кипра, Атанасиос Орфанидес, упозорио је чак да би трошкови за јавне службе могли да се отму контроли и прогутају чак половину буџета.

(Танјуг)