Početna strana > Hronika > Dojče vele: Kina pretekla Rusiju na listi najvećih proizvođača oružja
Hronika

Dojče vele: Kina pretekla Rusiju na listi najvećih proizvođača oružja

PDF Štampa El. pošta
utorak, 28. januar 2020.

 Narodna Republika Kina, posle SAD, proizvodi više naoružanja nego bilo koja druga zemlja na svetu. Novi izveštaj Instituta za mirovna istraživanja SIPRI poremetio je dosadašnju kategorizaciju u svetu.

Poznavaocima je odavno jasno da Kina naveliko proizvodi oružje i vojnu opremu. Ipak, stokholskom Institutu za mirovne studije SIPRI do sada je nedostajalo pouzdanih podataka za tačniju procenu obima poslovanja kineske vojne industrije. U novoj analizi Institut je došao do zaključka da kineska preduzeća doduše proizvode manje naoružanja od američkih koncerna, ali više od kompletne ruske vojne industrije. To proizilazi iz rezultata četiri najveća kineska koncerna koja proizvode oružje, a o kojima „postoje verodostojne informacije“, navodi SIPRI.

Istraživači SIPRI prvi put su procenili pouzdane podatke za period od 2015. do 2017. godine i objavili pouzdane procene na osnovu ključnih podataka velikih kineskih koncerna koji proizvode oružje.

Četiri ispitivana koncerna, prema navodima SIPRI, prodaju naoružanje u vrednosti od ukupno 54,1 milijardu dolara (49 milijardi evra). To je za 16 milijardi dolara više od deset najvećih ruskih firmi, ali ipak daleko ispod rezultata američkih koncerna. Reč je o firmama „Aviation Industry Corporation of China“ (AVIC), „China Electronics Technology Group Corporation“ (CETC), „China North Industries Group Corporation“ (NROINCO) i „China South Indsutries Group Corporation“ (CGGC).

Tri koncerna među deset najvećih u svetu

U poređenju s prodajom naoružanja firmi iz drugih zemalja, četiri kineska koncerna su među 20 najvećih proizvođača oružja na svetu u 2017. Tri su čak među deset najvećih. Na listi Top 20 u 2017. godini koju je sastavio SIPRI do sada je bilo 11 američkih, šest evropskih i tri ruska koncerna.

Sada je na šesto mesto dospeo koncern AVIC, specijalizovan za proizvodnju aviona i elektronike za vazduhoplovstvo i to sa prometom o 20,1 milijardu dolara (18,2 milijarde evra). Kineska firma tako se našla iza četiri američka koncerna „Lockheed Martin“, „Boeing“, „Northrop Grumman“ i „Raytheon“, kao i britanskog koncerna „BAE Systems“.

„Dugo smo procenjivali veličinu kineske industrije naoružanja“, objašnjava Nan Tijan, ekspert SIPRI. S obzirom na to da su podaci bili veoma nepouzdani, u Stokholmu se do sada, dodaje Tijan, nisu odlučivali da objavljuju podataka. Prema njegovim rečima, nakon što se došlo do novih izvora informacija situacija se promenila. Od ove godine informacije iz Kine bi tako po prvi put trebalo da budu uzete u obzir u izveštaju SIPRI koji se objavljuje svake godine u decembru.

Najveći kupac kineskog oružja – kineska vojska

Kineska industrija naoružanja se, prema navodima istraživača, sastoji od deset velikih vojnih koncerna i jednog instituta. U Institutu SIPRI pronašli su podatke s pouzdanim informacijama o finansijama četiri koncerna. U tom izveštaju doduše nisu eksplicitno navedene informacije o prodaji naoružanja, ali su se one, navodi Nan Tijan, ipak mogle izračunati. Tijan objašnjava i da kategorija „ostalo“ u tim izveštajima uglavnom ukazivala na prodaju oružja ili vojne opreme.

Stvarni iznos prodaje oružja kompletne kineske vojne industrije mogao bi da bude i nešto veći, odnosno između 70 i 80 milijardi dolara, kaže Tijan. Prema njegovim rečima, da bi se dobila potpuna slika moraju biti pronađene dodatne informacije o drugih šest kineskih vojnih koncerna. No drugo mesto u svetskoj proizvodnji oružja Kina ima već sada, s obzirom na sadašnju procenu četiri analizirana koncerna.

Najveći kupac robe je pri tom sama Narodna Republika Kina. „Skoro svo oružje koje Kina proizvodi, kupuje kineska vojska“, kaže Tijan. Prema njegovim rečima, jedan od razloga za to jeste to što Peking pri proizvodnji oružja i tehnologija za vojsku želi da bude potpuno nezavisan od drugih država. Istovremeno, kaže, postoji lagani trend prema kojem raste potražnja iz inostranstva za kineskim naoružanjem. Ipak, još je dug put do toga da Kina dostigne nivo izvoza koji ima Rusija, kaže Tijan.

Vojni budžet od 60-ih udesetostručen

Istraživači se odavno bave kineskim vojnim izdacima. Tako je recimo 2017. godine , prema nekim procjenama, budžet Kine iznosio 228 milijardi dolara (206,7 milijardi evra). Godine 2018. povećao se na 250 milijardi dolara. Prema tim podacima, Kina je 2018. godine izdvojila skoro deset puta više sredstava za svoje vojne snage nego 1994. godine.

Još od 60-ih godina Kina je počela s velikim ulaganjima u modernizaciju proizvodnje oružja, a posebno od 1999. godine, navodi SIPRI. Cilj je, prema navodima Instituta iz Stokholma, podsticanje domaće proizvodnje naprednih oružanih sistema i tehnologija.

(Dojče vele)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner