петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дојче веле: Кашмир и даље дели Индију и Пакистан
Хроника

Дојче веле: Кашмир и даље дели Индију и Пакистан

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 21. август 2014.

Влада у Њу Делхију отказала је већ најављене мировне преговоре Индије и Пакистана. Нове тензије између два суседа, али и две нуклеарне силе, могу бити опасне по регион, али и читав свет.

Министри спољних послова две јужноазијске нуклеарне силе требало је да се састану 25. августа у престоници Пакистана, Исламабаду. Међутим, Индија је најавила да неће учествовати у тим разговорима у знак протеста због састанка који је високи пакистански изасланик у Индији, Абдул Басит, недавно одржао са лидерима кашмирских сепаратиста. Министарски разговори, који су виђени као важан корак на трновитом путу индо-пакистанског мировног процеса, требало је да припреме терен за састанак премијера Индије и Пакистана заказан за септембар на маргинама заседања Генералне скупштине УН. И док Индија говори о „мешању у унутрашње ствари земље“, Пакистан каже да жали због отказивања разговора, што види као препреку за напредак у добросуседским односима.

Од проглашења независности 1947. године, Индија и Пакистан водили су два од три међусобна рата управо због претежно муслиманског Кашмира, над којим обе земље желе пуну контролу. Пре три месеца пакистански премијер Наваз Шариф присуствовао је инаугурацији индијског премијера Нерендра Модија у Њу Делхију, што је виђено као симболичан потез у циљу успостављања бољих веза међу суседима. Ипак, однос две земље претрпео је ударац прошле недеље када је Моди оптужио Пакистан да је све слабији у конвенционалном ратовању и да се даље залаже за тероризам.

Представница немачке фондације „Фридрих Еберт“ у Индији, Сара Хез, у разговору за Дојче веле каже да је, са порастом тензија због прекограничног насиља и политичког притиска под који се налази пакистански премијер Шариф због анти-владиних протеста у земљи, могуће да Њу Делхи тражи изговор како би у овом тренутку напустио мировне преговоре.

ДW: Зашто су пакистанске консултације са кашмирским сепаратистима пред мировне разговоре навеле Индију да се повуче из разговора?

Хез: Питање је да ли ће до састанка Модија и Шарифа у септембру уопште доћи

Сара Хез: Министарство спољних послова Пакистана наглашава да су сусрети са кашмирским лидерима уобичајена ствар која је дуго претходила индо-пакистанским мировним разговорима. Пакистански високи изасланик у Индији каже да је отказивање разговора од стране индијских власти било изненађење, док индијски медији спекулишу информацијом да је министарка спољних послова Индије, Сујата Синг, позвала високог изасланика Абдула Басита, непосредно пред његов састанак са сепаратистичким кашмирским лидерима и уложила оштар протест. Индија се и раније противила, али никада није и реаговала због разговора пакистанских дипломата и кашмирских лидера.

Шта нам овај потез говори о тренутном стању индијско пакистанских односа?

Било је доста еуфорије и добре воље у обе земље у тренутку када је премијер Моди позвао премијера Шарифа на своју инаугурацију. Многи су тада имали велика очекивања када је реч о мировном процесу у региону. Период еуфорије сада је завршен, а заменила га је реалност. У Индији, састанак Абдула Басита са лидерима кашмирских сепаратиста виђен је као подривање конструктивног дипломатског ангажмана који је иницирао премијер Моди позвавши премијера Шарифа. Њу Делхи сматра да састанак са кашмирским лидерима ствара сумњу у искреност Пакистана и то у тренуцима када Индија настоји да побољша билатералне везе и настави процес дијалога. Индија се недавно жалила и на кршење прекида ватре од стране Пакистана на тзв „контролној линији“ која одваја Индију од пакистанског Кашмира, а тензије овим поводом расле су и претходних дана.

Већи број посматрача оцењује да је Индија овога пута мање флексибилна од Пакистана када је реч о процесу изградње поверења. Да ли се Ви слажете са овим ставом?

Изгледа да је коалициона влада Националне демократске алијансе (НДА) под све већим притиском владајуће Индијске народне парије (Баратија Јаната – БЈП) да покаже чвршћи став према Пакистану него што је то био случај са владом Уједињене прогресивне алијансе. Могуће је да услед пораста тензија због прекограничног насиља, али и због политичког притиска под којим се налази пакистански премијер Шариф због анти-владиних протеста у земљи, тренутно није било могуће напредовати у овим разговорима. Изгледа као да је Њу Делхи тражио изговор како би, бар у овом тренутку, напустио мировне преговоре.

Да ли сте очекивали овакво брзо погоршање билатералних односа, поготово имајући у виду пријатељски потез током Модијеве инаугурације?

Претходна власт са БЈП на челу сарађивала је изненађујуће конструктивно са Пакистаном. Међутим док је расположење, генерално гледано, позитивно, односи Индије и Пакистана су врло крхки. Сваки непромишљени потез, било које стране, може да подигне тензије. Свака јача реч, неопрезан коментар, све се пажљиво прати са обе стране. Популистичка или националистичка реторика користи се све чешће пред неку високу посету. До погоршања билатералних односа може да дође врло брзо и било када, а проблем је што је до тога дошло управо у овој осетљивој фази.

Колико је то велики ударац влади премијера Наваза Шарифа, имајући у виду тренутне антивладине протесте у Исламабаду?

Премијер Наваз Шариф и његова влада се већ више од недељу дана суочавају са протестима. Две групе протестаната из редова Кановог Пакистан Терек е Инсаф-а (ПТИ) и Тахир ул Кадиријевог Пакистан Авами Терек-а (ПАТ) блокирали су Исламабад и кажу да ће се разићи тек пошто премијер Шариф поднесе оставку. Некадашњи играч крикета, Имран Кан, оптужио је Шарифа да је наместио парламентарне изборе у мају 2013. године и најавио повлачење његове партије из националног и свих других регионалних парламената, изузимајући у Кибер Пактунква, где је ПТИ у власти. Клерик, Тахирул Кадир има шири списак захтева, који укључује реформе политичког система, едукације и здравствене политике. Федерална влада је у константним консултацијима са војском не би ли ситуацију задржала под контролом, али истовремено остаје и под великим притиском 50 хиљада протестаната који прете да уђу у „црвену зону“, где се налази Национални парламент и већина владиних институција. Пажња јавности у Пакистану усмерена је на на ове протесте и одговор власти на њих, док је отказивање мировних разговора од стране Индије било тек провучено кроз пакистанске медије. У сваком случају, то може само да ојача конзервативне снаге у тренутку већ постојећих цивилно-војних тензија у Пакистану.

Да ли мислите да индо-пакистански мировни процес има будућност?

Отказивање разговора на нивоу министара спољних послова бацило је сенку на састанак премијера Модија и Шарифа најављен за септембар на маргинама састанка Генералне скупштине УН у Њујорку. Управо је министарски састанак требало да изглади нека од отворених питања између двеју земаља и припреми дневни ред за разговоре премијера. Без такве припреме, под знаком питања је да ли ће до састанка на највишем нивоу уопште доћи. Наравно да индо-пакистански мировни процес, који је одувек био обећавајући, али и компликован, још увек има будућност. Мировни процес између два суседа, који су истовремено и нуклеарне силе, важан је не само за регион јужне Азије, већ за све нас. Ово није нити прва нити последња препрека у њиховим односима, али тај гломазни процес нема алтернативу. Даља изградња међусобног поверења и реалистичне мере у том правцу између влада Индије и Пакистана су апсолутно незаменљиве. У периоду застоја у разговорима између влада двеју држава, мора да се настави процес изградње поверења на нивоу цивилног друштва и политичких елита са обе стране и тако обезбеди платформа за расправу о питањима која тренутно не могу бити покренута између влада због политичких тензија. Фондација „Фридрих Еберт“ већ годинама ради на организацији Индијско-пакистанских мировних разговора и регионалног пројекта „Авганистан после 2014“. На тај начин долазимо до препорука, али и мера за изградњу поверења, што је процес који подржавају лидери обе стране.

(Дојче веле)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер