Дојче веле: Како су Американци постали изабрани народ

 Протестаната има у читавом свету – и то око 800 милиона. Њих не би било без Реформације, покрета који је настао пре 500 година. На то подсећа Немачки историјски музеј који је организовао изложбу „Лутеров ефекат“.

Музеј у Берлину обећава „путовање светом кроз време", кроз пет векова и четири континента. Пола миленијума, након што је Мартин Лутер 31. октобра 1517. према предању прикуцао својих 95 теза на врата цркве у Витенбергу, Немачки историјаки музеј разматра историју утицаја протестантизма: какав траг је оставио? Како су људи из различитих култура усвојили евангелистичко учење, како су га живелИ? Каквих је конфликата било?

Немачка, Шведска, САД, Кореја и Танзанија – то су станице које се „обилазе" на овој изложби. а закључак одавно стоји: реформација је у многим местима оставила дубок траг у модерној култури – теологији, праву, економској етици и историји духа. Из тириншког градића Витенберга дуга рука то учења и данас сеже у многе светске регионе.

На око 3000 квадратних метара, музеј представља више од 500 експоната међу којима су и ретка уметничка дела као и историјски предмети за свакодневну употребу. Свуда трепере велики екрани, мрморе звучници и ротирају пројекције. О таквим достигнућима је реформатор Лутер могао само да сања. Али снага његових идеја је била огромна.

Швеђани на бранику Реформације

Од 16. века наовамо, многи реформски путеви воде у обнову цркве и живота – једним од њих ступио је Лутер. Никада пре тога у једном верском спору није учествовао тако велики број људи. Но, линија фронта се не протеже само између реформатора и противника реформације. И унутар покрета се распламсао спор око правог пута. Лутеранци, реформисани, крститељи, англиканци и католици, сви су тражили начин да своје учење издвоје од других. Различити реформски путеви су се претворили у конфесије.

Под утицајем лутеранске реформације, шведски краљ Густав Васа је 1527. донео одлуку да окрене леђа Риму. Реформаторске идеје се у шведском царству шире као шумски пожар. На крају су Синод и Рајхстаг у Упсали 1593. основали литеранску цркву и прогласили је државном. Шведске војске су као силе-заштитнице лутерантства ускоро изашле на европска бојишта.

Јужна Кореја и Танзанија – главна упоришта у свету

Досељеници – припадници најразличитијих група, цркава и конфесија, донели су протестантизам у британске колоније Северне Америке које су касније постале Сједињене Америчке Државе. Тамо је протестантизам добио – и до данас очувао – више лица. Не постоји једна државна црква. Безбројне цркве се боре за вернике. Харизматични проповедници су дали глас протестантском покрету. Настале су нове конфесије и бројни социјални реформски покрети, међу њима и такозване „црне цркве" Афроамериканаца. „Протестантизам је битно допринео настајању америчке нације и њеног идентитета" – сматрају и организатори изложбе, „он је обележио схватање Америке као хваљене земље и Американаца као изабраног народа."

Данас је Јужна Кореја једина источноазијска земља са великим уделом протестаната у становништву. Готово 30 одсто становника те земље означава себе као хришћане, а од тога су две трећине протестанти. То је верска група која стално расте. А при томе су протестантски мисионари отишли у Кореју тек крајем 19. века.

И у Танзанији је протестантизам у порасту. Тамошња Евангелистичко-кутеранска црква (ЕЛЦТ) има више од шест милиона чланова. Тамо се налази највећа афричка лутеранска црква и друга по величини лутеранска црква на свету. Она вуче порекло од немачких, скандинавских и америчких мисионарских друштава која су била активна на подручју бивше колоније Немачка-Источна Африка (данас су то Танзанија, Бурунди и Руанда као и део данашњег Мозамбика). Данас мисионари из Танзаније раде на читавом континенту.

О свему томе се много може сазнати на изложби „Лутеров ефекат" – коју је поставио Немачки историјски музеј поводом 500 година реформације. Ове године ће изложба да се пресели још и у Вартбург у Ајзенаху и – у Витенберг

(Дојче веле)