Хроника | |||
„Дојче веле“: Европска политичка заједница као самит против Русије |
петак, 02. јун 2023. | |
У Молдавију су дошли лидери свих европских земаља, осим Русије и Белорусије, које нису ни биле позване. Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ је образложио да је "Путин сам искључио Русију".
Украјински лидер Владимир Зеленски искористио је самит у Молдавији да затражи појединачне безбедносне гаранције од већих земаља попут Немачке. Главна порука са самита Европске политичке заједнице у Молдавији је да Европа стоји уз Украјину колико год да треба, пише "Дојче веле". У Молдавију су дошли лидери свих европских земаља, осим Русије и Белорусије. Иако те земље нису ни биле позване, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ је образложио да је "Путин сам искључио Русију из заједнице својим ратом против Украјине". Дошао је, међутим, и мађарски премијер Виктор Орбан, иако се противи санкцијама ЕУ и сматра се Путиновим најбољим пријатељем унутар Европске уније. Најзапаженији учесник самита био је украјински председник Владимир Зеленски, наводи портал и додаје да је он, као и увек у својим међународним наступима, имао исти захтев: више помоћи, више оружја, и то што брже. Украјински лидер је рекао да је његова земља спремна за приступање ЕУ и НАТО. "Видећемо када ће НАТО бити спреман", поручио је Зеленски. Ипак, до уласка у НАТО он тражи појединачне гаранције помоћи од већих држава, као што су Француска, Велика Британија или Немачка. Украјински председник, француски председник и немачки канцелар Олаф Шолц разговарали су у одвојеној малој групи о томе како би такве безбедносне гаранције требало да изгледају. Конкретне одлуке нису саопштене, али је канцелар наговестио да има помака. Литвански председник Гитанас Науседа, који ће бити домаћин следећег великог самита НАТО у јулу у Вилњусу, позвао је Алијансу да усвоји јасну мапу пута за придруживање Украјине. Додаје се и да постоје и неки помаци када је реч о борбеним авионима Ф-16 које Украјина тражи. Наиме, холандски премијер Марк Руте, чија би земља потенцијално могла да испоручи авионе Ф-16, рекао је да ће се и о томе разговарати на самиту. Брже од неких земаља Западног Балкана Председница Молдавије Маја Санду изричито је захвалила Зеленском што "брани не само своју земљу, већ и њену, а и читаву Европу". Влада у Кишињеву страхује да би Молдавија могла да буде "следећа земља после Украјине на Путиновој листи", преноси "Дојче веле". "Данас Украјина чува Молдавију. Веома, веома смо захвални на томе", рекла је Маја Санду, која управља подељеном земљом с много проблема. Већина у Молдавији, 50 до 60 одсто људи, подржава процес европских интеграција, али постоји важан део друштва, око 25 одсто, који подржава дубоко и блиско партнерство с Русијом, истиче се у тексту. Новим финансијским обавезама и многим инфраструктурним мерама, Европска комисија покушава да убеди скептике и учини Молдавију спремнијом за приступање ЕУ. Тек прошле године, та друга најсиромашнија држава у Европи, поднела је, заједно са Украјином, захтев за улазак у Унију. Због сукоба у Украјини процедуре су убрзане, па су Молдавија и Украјина промовисане у земље-кандидате након само неколико месеци. Председница Молдавије сада се нада да ће званични преговори о приступању почети до краја године. Молдавија напредује много брже од неких земаља Западног Балкана, и то у многим областима, као што су борба против корупције или владавина права, тврди за "Дојче веле" Михаи Могилдеа из Института за европску политику и реформе из Кишињева. Он оцењује да би зато процес приступања могао да иде много брже него у неким балканским земљама које већ годинама преговарају са Европском унијом. (РТ Балкан) |