четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дојче веле: Етнички раскол у Либану?
Хроника

Дојче веле: Етнички раскол у Либану?

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 15. новембар 2017.

 Либан би могао да постане ново жариште непријатељства између Саудијске Арабије и Ирана, сматрају стручњаци. Сукоб између сунита и шиита се на тај начин шири на цео регион.

Изненађујућа оставка Либанонског премијера Сада Харирија није изазвала узнемирење само код политичког естаблишмента у земљи него подстиче даљу ескалацију сукоба између Саудијске Арабије и Ирана.

Харири, иначе сунит, прошлог викенда је из Саудијске Арабије поручио како подноси оставку. Као разлог је навео то што Иран готово у потпуности под контролом држи његову земљу и да се под таквим околностима више не осећа сигурно. Утицајни политичари у Ријаду су шиитској паравојној групи Хезболах - коју подржава Иран - пребацили да жели да дестабилизује Либан. Тамер Ал-Сабан, министар за регион Персјског залива, пребацује Хезболаху да је „умешан у агресију" која је једнака „објави рата Саудијској Арабији".

Хезболах негира оптужбе из Ријада да се меша у унутрашње ствари Либана. Хезболах наводи да је „Хариријева оставка (била) Саудијска одлука која је наметнута премијеру". Шпекулације да је Харири ухапшен у Саудијској Арабији до сада нису потврђене.Контрадикторне информације о Харирију би могле бити знак да се сукоб између Саудијске Арабије и Ирана све више шири по Блиском истоку. Тако би се након Јемена и Сирије сукоб могао проширити и на Либан.

Равнотежа моћи по знаком питања

Политички систем у Либану је осмишљен тако да гарантује стабилност кроз једнаку расподелу моћи важних верских група у земљи. Председник земље је увек маронитски хришћанин, премијер је сунит, а председник парламента шиит. То је предвиђено договором постигнутим 1943. године којим је обећана независност Либана од Француске. Тај систем од 1990. године функционише скоро без проблема. Претходно су се различите групе више од 15. година бориле у грађанском рату. Међутим, до крвавих окршаја је дошло и после 2000. године.

Отац Харирија, Рафик ал-Харири, је десет година био премијер и убијен је 2005. године у једном нападу. Након дуготрајног процеса, трибунал УН је осудио четири припадника милитантне групе Хезболах која негира било какву кривицу.

У Јемену, на другом крају региона, Саудијска Арабија до сада није имала значајног успеха са својим војним интервенцијама против побуњеника Хути - које подржава Иран. Побуњеници које Саудијци подржавају у борби против владе Башара ал-Асада у Сирији су такође доживели пораз..

Језид Сајиг из Карнегијевог центра у Бејруту сматра да би саудијски покушај утицаја у Либану такође могао доживети неуспех. Сајиг је за ДW изјавио да би Саудијска Арабија на „крају у Либану могла изазвати кризу која би била супротна њеним жељеним циљевима". Пре свега због тога што Иран одмах реагује ако су угрожени његови интереси.

Промењена спољна политика Ријада

"Саудијци су у својој спољној политици увек били суздржани. Покушали су да направе савез, употребе блага средства без војне силе", каже Сајиг. „У последњих неколико година је Саудијска Арабија променила тактику. Све више врши привредни и војни притисак и опрезна је у спољној политици. Међутим, проблем је у томе што је на власти неко ко има врло мало искуства и ко је безобзиран, што понекад и није тако лоше. Међутим, овај пут је та безобзирност већ изазвала разарајући рат у Јемену. Последице тога ће дугорочно осећати Саудијска Арабија", каже Сајиг.

Уколико би се криза у Либану претворила у насиље, УН и Израел би могли бити увучени у сукобе на Блиском истоку. Израелски, саудијски и амерички чланови владе виде Иран као највећи фактор који на државном нивоу подржава тероризам у региону.

Саудијска Арабија улаже велике напоре да се на Иран гледа као на главни извор конфликта у региону поготово након што се амерички председник Доналд Трамп јасно позиционирао против Ирана. САД су Хезболах означиле као „терористичку групу". За Израел, који на северу дијели границу са Либаном, све већи утицај Хезболаха би могао представљати опасност. Наредни месеци би могли бити одлучујући за ситуацију на Блиском истоку, каже Сајиг и додаје: „Посебно ако Вашингтон одлучи да пооштри санкције против Ирана".

(Дојче веле)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер