уторак, 26. мај 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дојче веле: Два фонда за спас евра
Хроника

Дојче веле: Два фонда за спас евра

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 09. децембар 2011.

Дан уочи великог Самита Европске уније (9. децембра), у Бриселу се расправља о новом фонду за спас који је у стању да подржи велике државе евро-зоне попут Италије, Шпаније или Француске.

У Бриселу се сада расправља о бржем увођењу трајног Фонда за спас, тзв. Европског механизма за стабилност евра (ЕСМ). Фонд би требало да буде основан већ крајем 2012, а не како је првобитно било планирано 2013, и да располаже са око 500 милијарди евра сопствених средстава. Такође би се требало одустати од првобитног плана за укидање Фонда за финансијску стабилност (ЕФСФ).

Дакле постојаће паралелно два фонда за спас, који ће наравно имати и већу финансијску снагу. Осим тога ЕСМ би могао добити лиценцу банке, чиме би теоретски могао неограничено да позајмљује новац од Европске централне банке.

Шеф хамбуршког Института за светску привреду Томас Штраубхар за Дојче веле је изјавио: „Промене су могуће само ако поред фискалне уније и Европска централна банка преузме одговорност. То се неће моћи политички наредити. Европска централна банка је независна, али ће морати да има важнију улогу него до сада.“

Још један модел за финансирање акција за спас евра јесте заобилазни пут преко ММФ-а. Према наводима дипломата Европске уније, и о тој могућности се расправља. Тиме би централне банке држава евро-зоне позајмљивале новац ММФ-у у Вашингтону, а ММФ би тај новац даље додељивале задуженим државама које имају евро. С друге стране националне централне банке би могле да позајмљују новац од Европске централне банке.

Уколико би се криза даље заоштрила, и Италија на пример више не би била у стању да отплаћује дугове, Европска централна банка би морала да се умеша, јер она од свих институција ЕУ може најбрже да реагује, каже Гунтрам Волф из бриселског Института Бругел: „На крају Европска централна банка неће имати много избора. Мораће да се умеша, јер је цели систем ослабио. Уколико не би интервенирала, дошло би до финансијског колапса.“

Немачка канцеларка Ангела Меркел и председник Француске Никола Саркози званично истичу независност Европске централне банке. Немачка влада и Савезна банка одбацују све форме директног финансирања дугова од стране Европске централне банке. Дипломате Европске уније ипак су изразиле уверење током актуелних разговора у Бриселу, да ће немачки отпор, с обзиром на размере кризе евра, полако попустити.

(Дојче веле)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће овог лета Вучић и Тачи потписати неки споразум о КиМ у присуству Доналда Трампа?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер